Наша права Отаџбина је тамо где су наши свети оци и славни преци, а то је Царство Небеско. Тамо се стиже светом вером и честитим делима…
Оставши без свога најмилијег људи веома тугују па чак и долазе до очаја. А то је врло погрешно и лоше по душу упокојеног…
Колика је само склоност човека да око себе види непријатеље, да због тога ускраћује љубав према ближњем…
Болест чува наш дух од духовног труљења и пропадања, и не допушта страстима да овладају…
Кад бих се ја плашио крста, не бих га проповедао, речи су Апостола Андреја као најдивније сведочанство љубави према Христу…
Бог пројављује Своје човекољубље према нама не само онда када чинимо добро, него и онда када Га жалостимо…
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Родитељи морају да крсте своје дете по могућству 40 дана после рођења…
Спољашње понашање може да покаже једног савршеног светитеља, а када се покаже његов унутрашњи свет, да је...
Неизмерно је богатство које човеку доноси трпљење. Ни једна врлина не обилује толиким спасоносним потенцијалима као трпљење…
Примивши на Себе људско тело Бог у Христу исцељује људску природу од греха, али, човек и даље остаје слободан за избор…
Када бисмо покушали да дефинишемо срећу, дошло би до забуне… У вечности, у Царству, биће потребно само „Свет, Свет, Свет“,само речи благодарности и славе…
Земља неће бити претворена у рај све док буде постојао садашњи поредак ствари. Међутим, она јесте и биће поприште припремања за рајски живот…
Живот човеков без Христа је болан чак и када је испуњен добрим стварима и угодностима...
Да би човек био целосно способан да се и телом и душом принесе на жртву Богу, он мора да нађе склад између душе и тела…
Богоугодна породица треба да буде пуна љубави, племенитости, кротости, смирења, побожна и молитвена…
Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина. Смиреност захтева огромну снагу да у себи савладамо гордост…
Најстрашнији грех, на небо вапијући грех који освету тражи, јесте убиство нерођене деце…
Колико само снаге човек троши бринући о стварима које не може изменити. Зато, уместо бриге положимо наду на Господа…
Сећамо се свега и свачега, тражећи утеху, радост или бесктво од стварности. А потребноје само једно – сећати се Хрста, свагда и на сваком месту…