Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
He тражимо хришћанско савршенство у људским добрим делима: њега ту нема; оно се тајанствено чува у Крсту Христовом...
На све начине треба да настојимо да испунимо реч Божију: "Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив"…
Бог очекује од нас да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде…
Све то шта нам се догађа, догађа се по промислу, дешава се или као казна, или као поука…
Не допустимо да се због животних брига инеспокојства будемо лишени будућег вечног живота…
Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини…
Човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан…
Оставите начин живота, обичаје, правила, навике и прохтеве супротне духу Христовом…
Уврежена је навика да људе који греше окушавамо да исправимо, али то чинимо неопрезно и сами правећи грешку…
Ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље…
Он потреса нашу душу виђењем нас самих таквих какви јесмо и призива нас Богу рађајући силну жељу да будемо с Њим …
Сваки настојатељ треба да живи - не угађајући себи него бивајући угодан потчињенима…
Да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха, јер се Господ гнуша гордих…
Када имамо Христа у срцу то је велика корист не само за нас, него и за људе у нашој околини...
Тужно видети због којих све празних разлога нас ђаво лишава љубави према Богу и ближњем…
Обраћајмо Богу са расположењем смернога слуге, молбеним и преклињујућим гласом…
Поштујући заповести Божије, радимо на врлинама и тако задобијамо душевно здравље…
Ако све што радимо радимо из срца, онда је то као сами Бог. Тада ће цео човек имати успеха...
Виде праведници да су њихова страдања прошла, да су њихове патње биле привремене, бреме краткотрајно, као да никада нису осећали тугу…