Човек може да позна међу тим разнообразним деловањима у своме срцу шта је божанствено а шта ђаволско…
Христос је поставио циљ људскоме животу – да човек буде свет као што је Отац небески…
Христос лично предводи и Својим Божанским Телом и Крвљу храни вернике, храни децу Своје Цркве…
Суштина је у томе да будемо са Христом, да се наша душа пробуди и заволи Христа, да постане света…
Право смирење се мери нашом спремношћу да без роптања прихватимо понижење и да се против њега не побунимо…
Свако од нас има неку “своју истину”, своје виђење истине, свој рат за њу… А Истина је – само једна…
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Наша лични планови постали су наша лична светиња. Њој прилагођавамо и све наше активности, па чак и благослове духовника…
Узалудан је труд чак и ономе који врши вољу Господњу али не из осећања љубави према Њему…
Земља неће бити претворена у рај све док буде постојао садашњи поредак ствари. Међутим, она јесте и биће поприште припремања за рајски живот…
Свако поређење своје са ситуацијама у којима су други људи потенцијално јако опасно. Поготово ако гледамо на оне који су у бољој ситуацији од нас...
Велики број људи, нажалост, није у стању да препозна разлику између православља и римокатолицизма. За многе то је исто јер – Бог је један...
Већ дуже време суочени смо са непрестаним зливањем река и поплавама. То је напромашива слика нашег греховног живота у кји смо сами себе потопили…
Потребно је говорити истину када обавеза, или љубав према ближњем то захтевају али, да не осуђујемо ближњег и да се не поносимо и не уздижемо као да боље од других познајемо истину…
Потребно је читати 147. Псалам како би се укротиле дивље звери, али, још и више да би се укротили и припитомили људи…
Колико је оних злих постало хришћанима због тога што су хришћани показивали реч Христову кроз своја дела…
Када би жене поступиле по заповести Господњој и биле послушне својим мужевима, Господ би учинио да и мужеву буду људи светога живота…
Ако сами себе осудимо, онда се зна да смо се покајали и да нећемо више грешити…
Бригу треба трансформисати у промишљање, а страх треба трансформисати у опрез…