Православни свештеници - пастири интезивно настоје да се верни што чешће причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом душом…
Када се молимо, ум се мора налазити у потпуно истинитом стању. Маштања и представе нас одводе у прелест…
Ко живи по вољи Божијој, тај се ни за шта не брине. Када му нешто треба он и себе и што му је потребно предаје Богу…
Бог је близу нас, обрати му се као пријатељу: дођи Господе помози ми. Исто тако и Богородици…
Када у молитви Господњој иштемо да нас не уведе у искушење, како да то разумемо…
Никако не смемо себи дозволити грубе и безобразне речи, викати и било кога исмејавати…
Карактеристика данашњих људи је нестрпљење и безнађе. Особито у тренуцима искушења и страдања…
Ако ти је Христос у срцу, онда ти је Он — Бог. Ако ли се пак у твоје срце усели сав свет, без Бога, оно остаје празно…
Сваком лошем делу, обично претходи лоша мисао. Потребно је одсецати такве мисли и молити Господа за помоћ…
Нагон у човеку је изванредна погонска снага која му је дата на слободно располагање…
Навикни се да сматраш све људе као и себе самог, и онда ће ти љубав према њима бити лака као и према себи…
Превише удобан живот доноси несрећу. Навикао на удобности човек постаје неотпоран на животне недаће…
Узрок свих зала лежи у нама самима. Отуда опет јавља се потреба да се молимо за опроштај греха…
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Ко дарове Божје на зло употребљава, брзо ће их изгубити. И не само он, него и потомство његово…
Правећи се бољим него што јесте човек креће да унижава другог, чинећи себе већим чини ближњега мањим…
Осењујући се крсним знаком ми сведочимо Оцу да нас је Њему послао сами Христос, Син Његов…
И у породичном животу свако може да нађе време за молитву и тиховање…
У току свог земаљског живота људи све траже осим Христа Животодавца, те су отуд и препуштени разним страстима…
Ако не знамо разлоге и нечији уложени труд да би постигао оно што жели, са каквим правом осуђујемо његов покушај?