Ближњи, ма какав да је, јесте тело од нашега тела, јесте наш брат, а ми никоме нисмо ништа дужни осим да љубимо једни друге…
Човек који се вежба у молитви свакодневно, клони расејаности и чува мир савести, може да се приближи Богу и са Њим саједини…
Све то шта нам се догађа, догађа се по промислу Божијем. Све што нам се дешава, дешава се или као казна, или као поука…
Када вас неко увреди, ви га, макар приморавали себе, волите и Господ ће видети ваш труд и помоћи ће вам...
Бити ревнитељ значи бити онај ко свом душом својом људи Христа и у Његово име служи човеку...
Ако спасемо себе – то нам је довољно. Неће свако одговарати што није поучавао друге, али ће свако дати одговор само за себе…
Наш однос према Богу је у већини механички. Тако човек лични на рам који је остао без слике…
Бриге су такве да немиром разарају човека и све његове дeлатности бивају неуспешне…
Осуђивање је толико теже од сваког греха, да је сам Господ рекао: лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога...
Дух наш као да је погребен у телу. Када почне да васкрсава, оживљен благошћу Божијом, он се извлачи из скривености под телом...
У чему је тајна таквог живота? У томе што су они усвојили карактеристичне црте живота после васкрсења, описане у речи Божијој, учинивши их својим особинама.
Не лењи се да у себи све више и више начиниш простора за улазак силе Васкрсења Христовог. Питаш: \"Шта треба да се ради у вези са тим?\"
Верници немају потребу за доказима, будући да је Црква Божија препуна светлости Васкрсења.
Јудејци су покушали да светлост Христовог Васкрсења замагле маглом лажи: "Украли су га ученици". Међутим, ту нискост је било лако савладати, и истина је победила.
Толико су велика и неизбројива доброчинства човекољубивог Господа и Владике нашега према нама!
Дух Свети се не даје према нашим заслугама, него се као слободан дар милошћу Божијом шаље ради спасења људи...
Видљиво сведочанство хришћанског живљења је ревност према богоугађању, која се разбуктава у срцу Духом Божијим попут огња...
Љубав је оно што треба да преокупира нашу пажњу… Све што чинимо требало би да чинимо са љубављу…
Ако принуђавамо себе и боримо се са собом у молитви, таква молитва узлеће на небо да би стала пред престо Господњи…
Љубав рпема Богу је темељ љубави према свему осталом, као што је равнодушност према Богу темељ равнодушности према свему осталом…