О хлађењу срца
Пребивање са Богом не зависи од нас. Сам Бог налази душу и дарива јој бодрост и унутрашњу слободу. Ако се, пак, Бог удаљи, душа постаје празна и сиромашна.
И ми би били светитељи
Христос се спустио до сваког човека - до просјака, до разбојника. Христос се спустио до смрти, до Ада и све је позвао у Своје Царство. И једнако зове: Ходите к мени!
О лажима
Људи овога света, они себе споља украшавају, а остављају оно што је најважније, што нас чини људима - правду и милост и веру, истину и љубав.
О вери
Вера је, по учењу Преподобног Антиоха, почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег, приправљен за здање Бога Оца, узнесен на висину силом Исуса Христа, тј. крстом, благодаћу Духа Светога.
Три степена гнева
Бог гледа на срце. Узалуд се молимо ако је наше срце пуно злобе, срџбе, отимачине и свеколике зле ревности.
О миру Божјем
Највећа радост радосних је мир, а њега ако нема, неће ни радост имати силе онда кад рат одагна мир. Богу и Божјем близу су сви који воле мир и који се гнушају и клоне раздора.
Спасавај самог себе
Свако ко упражњава добродетељи, спасава се; ако неко цео свет спасе, а себе погуби, каква му је корист од тога?
О јунаштву
Јунаштво је врлина, а неразумна храброст грех. Јунаштво је смели покрет душе на делање врлине, а неразумна храброст је дрскост, наглост и непромишљен покрет душе у нерасудном пориву.
О чувању сазнатих истина
Без нужде не треба другоме откривати срце своје. Мећу хиљаду могуће је наћи само једнога који би сачувао твоју тајну. Када је ми сами не чувамо у себи, како се можемо надати да ће је сачувати други.
Зашто се удаљавамо од Бога
Неко може ништа да нема, али ако има Бога, ништа више и не жели! Али ако и све има, а Бога нема, мучи се у себи.
Спасавај самог себе
Неће свако одговарати што није поучавао друге, већ само они којима је то било дато: они су дужни до смрти да пострадају и душу своју да положе за стадо; а свако ће дати одговор за себе.
О молитви
Правилној молитви и нашем напредовању у њој супротстављају се наша повређена природа и пали анђели који се труде да нас задрже у потчињености себи, у паду и одбачености од Бога, што је заједничко људима и палим анђелима.
О нади
Ако човек сам брине за своје послове и Богу се молитвом обраћа само онда када га сналазе неизбежне несреће, па тек тада почне да се нада у помоћ Божију - та је нада сујетна и лажна.
О зависти
Као што рђа разједа гвожђе, тако завист растаче душу која је носи. Само завист нема изговор, јер нема ни опроштаја.
Волимо своје непријатеље
Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, пријатељи, рођени, ближњи, ми немамо мира и покоја и живимо у пакленом стању.
О опраштању увреда
За увреду, ма каква да нам је нанесена, не треба да се светимо, него, напротив, треба да је опраштамо од срца, макар нам се оно томе и противило.
Искушења у време смрти
Немој заборавити да у смртном часу свим срцем тражиш помоћ молитава Пресвете и Пречисте Мајке Божије, и њена хитра помоћ ће те избавити и закрилиће твоју душу њеном милошћу и самилошћу Свесилнога Бога.
О жалости, дуготрпељивости и смирењу
Речено је да не волимо језиком, него делом и истином. Зато, запамтимо, љубав од ћутања не постаје мања. Истина не нестаје ако заћуте речи.
Чиме треба опскрбљивати душу
Када човек опскрби душу своју речју Божијом, испуњава се разумевањем тога шта је добро а шта зло.
О бризи за душу
Човек је телом налик на запаљену свећу: свећа мора да сагори, а човек да умре. Али, душа је људска бесмртна, и зато ми више бриге треба да водимо о души него о телу...