ТУМАЧЕЊЕ ДРУГЕ ПОСЛАНИЦЕ СОЛУЊАНИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
Једино у Цркви зна се вредност и смисао времена, јер једино Црквом време добија прави смисао свога постојања. Ради чега постоји време? Да нас уведе у вечност, - одговара Црква. Само повезано с вечношћу у Богочовечанском телу Христовом, време добија своју праву вредност и свој оправдани, богодани смисао. А где је Богочовек - ту је сва божанска вечност. Време у Цркви, то је време у Христовој вечности, јер у Христовој богочовечности.
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ГАЛАТИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
У нашем земаљском свету потпуно је ново само оно што је Христово, а све остало је старо, састарено смртношћу и земљосано пролазношћу. Христос је "једино ново под сунцем" тиме што је Богочовек. Као Богочовек Он Својим Божанством чини човека новим, неостариво новим, и све чега се дотакну Његове божанске силе.
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ КОЛОШАНИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
Основна благовест Апостоловог Еванђеља Колошанима јесте ово: Богочовек Христос је све и сва у свима световима, и у Њему Црква. Уствари, он и јесте Црква одискони, од стварања света, од појаве твари: "Он је пре свега, и све је у Њему" (Кол. 1,17). Јер је Он - Бог, Он - Творац, Он - Промислитељ, Он - Спаситељ; Он - живот животу, и биће бићу, и постојање постојању: "све се кроза Њ и за Њ сазда" (Кол. 1,16)
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ФИЛИПЉАНИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
Живети у овом свету без Богочовека Христа, није ништа друго него сигурно и постепено умирати, и најзад - сав умрети. Ма шта или ма кога прогласио човек за свој живот, све се то једнога дана претвори у смрт. Има ли онда смисла живети? Свакако - нема. Али, са Христом све се мења ...
ДУХОВНА РАЗМИШЉАЊА НАД ЈЕВАНЂЕЉЕМ ПО МАРКУ - СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ГРИГОРИЈЕ ЛЕБЕДЕВ
Само у отвореној души - када су срушене преграде страсти, када су поравнате провалије падова - само у припремљеној души, може да одјекне и да се зачује глас јеванђељске речи.
А за гласом Јеванђеља, кад он буде примљен, долази Христос. У супротном - човекове очи су затворене, затворене су и његове уши, и срце је гневно, и он ништа не чује.
ОМИЛИЈЕ НА КЊИГУ ПОСТАЊА - Свети Јован Златоуст
О почетку стварања: У почетку створи Бог небо и земљу.
1. Великом сам радошћу данас испуњен док гледам ваша мила лица. Управо се ни чедољубиви родитељи не радују и не веселе тако, када их са свих страна окруже деца те им љупкошћу и пажњом пруже велику радост, како се ја сада радујем и веселим док гледам ово ваше духовно сабрање, које се, силно жедно да чује божанске речи, са таквим благообразијем стече овамо, и вас који, презревши плотску храну, хитате духовној трпези делатно сведочећи о оним речима Господњим: Неће само о хлебу живети човек, него о свакој речи која исходи из уста Божјих (Мт 4,4). Хајде онда да се и ми угледамо на земљоделце: као што они, када виде да је ораница очишћена и ослобођена шкодљивога растиња, штедро разбацају семе, и ми, када се сада благодаћу Божјом и нама чисти ова духовна њива од тегобних страсти, када је далеко весеље и нигде нема смутње нити буре у мислима, него само тишина и пуни спокој ума који лети и безмало неба се дотиче, промишљајући о духовном пре него о плотском - прословимо нешто мало вашој љубави, осмелимо се данас на тананија размишљања - нудећи вам учења из Божанственога Писма. Ако то не учинимо сада, док траје пост, када је презрена утроба и влада толика тишина мисли, када ћемо моћи то да учинимо вашој љубави? Зар када царују разузданост, преједање и свака лакомисленост? Па тада нити ћемо ми сами то обавити како ваља, нити ћете ви, као погружени у те мрачне валове помисли, моћи примити ишта од онога што вам се говори. Него, ако икада - сада је добар час за такве поуке: када се слушкиња више не диже на господарицу, него питома поставши, показује велику кротост и послушање, укротивши плотске киптаје и стојећи где јој је место. Пост је успокојење наших душа, украс старих, васпитач младих и учитељ целомудрујућих који сваки узраст и природу украшава попут дијадеме. Нигде данас нема метежа ни галаме, не кида се месо, кувари се не врзмају - све је то далеко и наш град сада личи на неку благообразну, часну и целомудрену [ελευθερаν - слободну] жену. А када размислим о изненадној промени која се догодила, расудим о непостојаности јучерашњега дана, задивљен сам и поражен силом поста - како је, ушавши у свачију савест, пресаздао помисао, ишчистио разум, не само господара него и простих грађана, не само слободних него и слугу, не само мужева него и жена, не само богаташа него и сиромаха, не само оних који су јелински васпитани, него и варвара. А зашто кажем господара и простих? И савест онога који носи дијадему приклонила се, попут осталих, овоме послушању. Данас се не може видети разлика међу трпезама богатог и сиромаха, него је свугде просто јело, лишено разметања и раскоши, и данас људи са већом насладом приступају простоти трпезе него када им се нуде којекакви умаци и много јаког вина...
ЈЕДНО ОНТОЛОШКО ТУМАЧЕЊЕ ПЕСМЕ НАД ПЕСМАМА
Песма над песмама је, да се грубо изразим, најконтроверзнија књига Светога Писма. То је једина библијска књига у којој се о Богу уопште не говори, чак му се ни име не спомиње, сем, додуше, на једном месту где се узгред помиње „пламен Божији“.
ВЕРА КАО СЈЕДИЊЕЊЕ У ХРИСТУ
''И сви ови, иако посведочени за своју веру, не примише обећања, пошто је Бог за нас предвидео нешто боље, да они не дођу до савршенства без нас''. (Јеврејима 11, 39–40)
ДВЕ ПАРАБОЛЕ О КРАЈУ СВЕТА
Неизвесност часа краја света и суда има за последицу заузимање става: ученици Христови треба не само да распознају знаке (парабола о смокви), већ и да буду у непрестаној приправности (парабола о приправним слугама).
СЛОВО УБИЈА, А ДУХ ОЖИВЉУЈЕ
Бог нам је послао, преко Исуса Христа, Духа Утешитеља (Параклета), Духа Светог. На човеку појединцу остаје да Га вером прими и тако (једино) постане слободан.
СТАРОЗАВЕТНИ ВЕЛИКАНИ ВЕРЕ
''Зато, дакле, и ми кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо од себе сваки терет и грех који нас лако заплиће. Стрпљивошћу трчите трку која нам предстоји, гледајући зачетника и усавршитеља вере, који је уместо радости – која је била пред њим – поднео крст презревши срамоту и сео је са десне стране Божијег престола. Размислите, дакле, о њему који је од грешника поднео такво противљење против себе, да не малакшете и не клону душе ваше.'' (Јеврејима 12, 1–3)
ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА - Свети Андреј Кесаријски (3)
Разговарати са црквом посредством ангела слично је као када би се са васпитаником разговарало посредством васпитача, јер учитељ обично преузима на себе и грешке и успехе ученика, хитајући да оног којег поучава учини сличним себи.
ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА - Свети Андреј Кесаријски (2)
Бејах у Духу у дан Господњи, чух глас иза себе силан као труба који говораше: Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи; што видиш напиши у књигу и пошаљи на седам цркава: у Ефес, у Смирну, и у Пергам, и у Тијатиру, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.
ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА - Свети Андреј Кесаријски (1)
Откривење (апокалипса) је објава (разоткривање, грч. δηλωσις) скривених тајни до које долази или озарењем ума или у сновиђењима послатим од Бога или, пак, на јави (καθ υπαρ), услед божанског просветљења.
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ-Преп.Јустин Ћелијски (Поповић)
Наша људска мисао која уопште мисли у категорији: почетак, трајање, завршетак, не може ни о овету, ни о бићу, ии о постојању да мисли без почетка. А када мисао људска обухвати овај видљиви свет, она се с правом, природно и логично пита: шта је почетак овоме свету, шта је пре почетка овога света, јер је очигледно да овај свет има почетак, кад и ја, мисао људска, имам почетак? "У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог." (1:1)
ЕВАНЂЕЛСКА БЛАЖЕНСТВА - Св.Јустин (Нови) Ћелијски
Живот је бол, живот је мука, живот је горчина, - то осећа сваки човек, све док је иоле човек. Откуда то? Отуда што човек увек доживљује живот, помешан са грехом и смрћу. А грех и смрт и јесу једина права горчина, и мука, и бол у човечанском свету. Њихово присуство и учешће у људском животу и чини да људи осећају живот као проклетство. Од тог осећања и сазнања човек се не може спасти све док се не спасе од греха и смрти. А зар је то могуће? Да, могуће је, одговара Божански Спаситељ кроз своје учење о Блаженствима.
ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ЕВАНЂЕЉА
Тумачење Четвороеванђеља светог Јефрема Сиријског које је у наставку изложено заслужује пажњу побожног читаоца не само због тога што је то веродостојно дело великог Оца и учитеља Цркве, него и због важних особитости еванђелског текста који се у њему објашњава
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
Тумачења Светога Еванђеља и апостолских посланица од блаженог Теофилакта Охридског била су готово девет стотина година најомиљенија и најчитанија тумачења Светог Писма међу православним хришћанима Византије, Србије, Русије и Грчке. Својом целовитошћу, отачким ауторитетом и једноставношћу израза, ова дела постала су незамењиви приручници сваком хришћанину који жели да се упозна са дубљим значењем Христовог Еванђеља.
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА
Павле пише Римљанима због тога, што је имао дужност да изврши служење Христово, а са друге зато, што су Римљани на свој начин били старешине васељене: онај који је од користи глави, доноси корист и остатку тела.
ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА
Коринт је био славан по свом великом богатству и мудрости и, мада је поверовао у Христа, он се, и поверовавши, нашао у опасности и да отпадне од Христа. Овде су богати ступали у своје странке, а мудраци у своје. Изабрали су своје учитеље и кудили Павла као сиромашног и необразованог човека. Поред тога, један од њих се саживео са маћехом, неки су због прождрљивости јели од идолских жртава, неки су се у новчаним тужбама судили на јелинским (незнабожачким) судовима.