Вера је послушност Христу
Својим наступима и полемикама на марксистичким трибинама 80-их година прошлог века када се урушавао титостички систем, Жарко Видовић је са ондашњим оцима Атанасијем, Амфилохијем и Иринејом утицао на духовну обнову српске интелигенције. Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење.
О вештачкој оплодњи
У руском друштву се воде дискусије о томе да ли ће Руска Православна Црква променити свој критички став према вештачкој оплодњи, сурогатном материнству и абортусима. На ова и друга питања која се тичу демографских и породичних проблема у земљи, у ексклузивном интервјуу за РИА Новости одговорио је нови председник Патријаршијске комисије за питања породице, заштите материнства и деце, свештеник Фјодор Лукјанов.
Престани са алкохолом – престаће са абортусом
Проблем зависности свих облика јесте трагедија модерног човека. Оно што је посебно проблематично јесте то да ни једна зависност не иде сада и изолована већ се удружује са другим зависностима и тако удружене стварају разарајуће последице по човека и друштво у целини. Ово је тема разговора са протојерејем Андрејем Ткачовим.
Криви пут не води до Бога
Зашто Бог једном човеку даје више талената и могућности у животу, а другом мање? Који је главни задатак хришћанина? Како правилно исповедање вере утиче на молитву и наш земаљски живот? Зашто је спасење немогуће без испуњавања заповести Божјих? На ова и друга питања „Црквене православне газете“ одговара Његово блаженство Митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије.
Реч утехе усред пандемије
Не би требало да се опиремо мерама које предузима држава, у циљу сузбијања несреће коју видимо у животима многих људи. Погрешно је ићи против државне власти. Требало би да поступамо онако како она каже, јер не тражи од нас да се одрекнемо своје вере, већ само да предузмемо неке мере за опште добро свих људи, да би ово искушење прошло – а то није ни мало неразумно.
Украјински експеримент Ватикана и Фанара
Крајем 2019. године на грчком телевизијском каналу „Космос“ емитован је изузетно важан и садржајан интервју с господином Киријакосом Кириазопулосом, професором црквеног права на правном факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Овај интервју је посвећен великом проблему с којим се суочило православље у Украјини, као и вези између деловања Фанара и покушаја уједињења с римокатолицима. Наводимо фрагменте овог наступа.
Без духовне обнове, нема нам спаса!
У залеђини Тисе, на бачким атарима, налази се место Чурлак. Наслоњена на Мртву Тису, с једним од највећих црквених звоника на Балкану, с крвавим белегом јер су фашисти 1942. године под лед бацили хиљаду мештана и некада позната по ветрењачама, ова варош одише лепотом. Јасно је да је реч о Чуругу, где је управо одрастао наш данашњи саговорник. Нови Сад познаје од малена, на Kлиси је укорењен већ три деценије, а поред својих парохијана, брине и о штићеницима "Земље живих" који су овисници од дроге, алкохола, коцке, па и видео игрица и различитих асоцијалних понашања, али и о затвореницима.
Православна психологија у теорији и пракси
Православна психологија представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људима који се суочавају са животним проблемима и који траже помоћ православног психолога. Православни психолог није тај који може да реши нечији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да човека упути да се на правилан начин окрене Богу. О томе са православним психологом Сањом Станковић.
Повратак православљу – спас за Европу
Отац Грегори Халам (Gregory Hallam) био је пастор Англиканске цркве, али се 1992. године разочарао у англиканство и прешао у Православље. После три године постао је свештеник Православне Цркве и већ 22 године служи у једном од највећих енглеских градова – Манчестеру. Налази се под јурисдикцијом Антиохијског Патријархата. Као православац на Западу који није из емигрантске средине он се превасходно занима питањем мисионарења и проношења истине Православног учења у већински протестантским и католичким срединама.
Странац међу својима
Никада у историји, како кажу упућени, међу људима није било више насиља него у ове наше дане. Иако је ратова и сукоба међу људима и народима било кроз читаву историју, насиље које се данас спроводи добија и неке неочекиване облике. Међу њима и такозвано врчњачко насиље у којем се насилници регрутују и међу онима где га не би требало бити ни у помислима. Међу децом. Шта да радимо када дете вређају вршњаци? Како треба да га васпитамо да се то не би догодило? Да ли су за то криви родитељи? На ова и друга питања одговара свештеник Павле Гумеров.
Постриг није магија
У нашем народу, иако православном и монахољубивом, постоје велике заблуде у разумевању монашког живота. Углавном су то предрасуде које се доносе на мотиве одласка у манастир као што су: разочарење у живот, болест или неки хендикеп, естетски разлози... Мали број људи зна да се у манастир одлази из љубави према Христу и да се без те љубави нико у манастиру не може задржати дуго. О томе сведочи и монахиња Светлана (Тарасевич), регент у Покрово-Тервеническом женском манастиру Лодејнопољског рејона Лењинградске области, Санкт-Петербуршке епархије.
Криви смо ми
Отпадање људи од Христа је увек тужно за Хришћане, али оно такође постаје мотивација за показивање љубави и молитву за оне који су се удаљили од Хришћанства. Према онима који не верују у Христа треба да се понашамо са великом љубављу и саосећањем. Христос нам у Јеванђељу каже, да треба „тако да се светли наша светлост пред људима“, да могу да спознају Бога. Наша је кривица што постоје људи који не познају Христа.