Каже се да се празном бунару по воду не иде – па тако и у Дивјејево пристижу људи са свих страна света да добију утеху и помоћ. Ево кратке приче Ирине из Самаре о томе како се излечила од кичмене киле.
Ради спасења и љубави према ближњима, узела је на себе подвиг јуродивости (безумна Христа ради), а за своје трудове, молитве, постове, странствовања и са смирењем претрпљене поруге, добила је од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Блажена Ксенија се често јављала и притицала у помоћ свима који су је са вером призивали. Њена капелица на Смоленском гробљу препуна је благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву. Ево једног у низу чуда које сотвори Блажена.
Ако моје искуство може бити од неке користи оним људима који траже "духовни живот", а налазе, као и ја, "духовну смрт", онда ћу испричати своју "причу". Само, нисам спреман да откријем свој идентитет. Први, и најважнији разлог је тај, што је могуће да ми се сатанисти освете, у чији ред сам био инициран, и положио заклетву на верност; а други је што сам још увек слаб да се јавно суочим са свим последицама које носи једна оваква исповест...
Узалуд нам сва знања овосветских наука, страних језика, па чак и познавање теологије у академском смислу, уколико својим животом не стојимо иза онога што проповедамо. То пре свега значи сведочење у врлинском животу , али некада значи и ношење свог крста без роптања као што је случај са Братиславом Перошевићем (Брацом) из Београда, који, поред неуморног рада на мисији у електронском свету, носи и свој, веома тежак крст.
Младић је из протестантског окружења усмереног на успех, богатство и светску славу. Говорили су му: „Христос хоће да ти будеш срећан и успешан“! Међутим, он оставља посао у Светској Банци у Вашингтону, о којем сања већина Американаца , окреће леђа престижном животу и завршава у Православљу! „Протестантизам је био само почетак мога обраћења у истинску веру“, кажеТома, који је пронашао оно за чим је одувек чезнула његова душа – сједињење са ненарушеном хришћанском традицијом, старом две хиљаде година.
У току бољшевичке сатанистичке кампање ликвидације и дискредитације руских православних светиња 1918.године, из манастира и цркава су биле извезене шездесет три раке са светим моштима. Данас, после више од осамдесет година, милошћу Божијом, све оне су обретене. Не означава ли то да се саборним молитвама Руске Православне Цркве, благодат Господња враћа у многострадалну Русију? Мошти светог Александра Свирског могуће је погледати у кратком видео запису који прилажемо.
Сведочанством Зорана Васиљевића 32-годишњег земљорадника из села Станине Реке код Ваљева, још једном подсећамо на опомену и нужност свеопштег покајања српског рода, јер, ако се не покајемо пред Богом за све своје грехове: неверје, маловерје, чедоморства, врачања, гатања, кршења поста, непоштовања празника, кривоверја, Господ ће окренути лице своје потпуно од нас, Богомајка ће престати да ради нас плаче и да се моли за нас.
Како ред и професионалност налажу, приликом договора са саговорницима увек упитамо да ли би желели да разговарају о нечему посебном. Нисмо направили изузетак ни с Дејаном Томашевићем, српским прослављеним кошаркашем. Вера, духовност, правосљавље – био је избор некадашњег аса Црвене звезде, Партизана, Таукерамике, Панатинаикоса…
КИЈЕВ, 20. септембра – Необична појава се десила у селу Рашивка Полтавске области у Украјини: ликови Христа и светог Николе појавили су се на дасци након што су их са згаришта пренијели у кућу.
Да ли сте си икад поставили питање: „Зашто живим на земљи? Зашто је створен сав овај свијет...“? Када човек спознаје себе, не може ни он остати непроменљив. Тада, постају важним појмови о којима раније ниси ни размишљао, па и храмови који чувају непресушну снагу светиња. Све ово постаје блиским и разумљивим! И захваљујеш се небу за ову измољену земљу, и за чуда спашавања људи, често на трен од безизлазности – на корак од понора.
Искуство Бранка Радунковића упућује нас на преиспитивање сопственог живота и вере. Рођен са хендикепом који је оптерећивао више друге него њега самог, вером у Господа пријањао је готово сваком послу и тако доказивао да, само ако жели, човек не мора бити на маргини, ма о чему се радило. Његова ментална снага надјачала је сурову реалност у којој се нашао. Међутим, припадност и приврженост Господу и Цркви Његовој, водила га је духовним пространством на коме су се увек јасно уочавали његова вера, љубав и нада.
Све има свој почетак, а у почетку, као што обично бива, неке ствари чине нам се сасвим наивне и безазлене. Међутим, након извесног времена, по сценарију хорор филма, на животну сцену ступају нечастиве силе, претварајући га у праву ноћну мору. Ово је исповест младића о тешком страдању од нечистих сила и великој помоћи Пресвете Богородице, те молитава оца Гаврила и монаха Манастира Лепавина.
Љубав Мајке Божије заиста је велика – обухвата цели свет. ”Заиста, она је наша Заступница пред Богом и већ само њено име радује душу”, рекао је Старац Силуан. Управо свемоћном заштитом и Покровом Пресвете Богомајке и молитвама светог Николаја, би учињено чудесно оздрављење убоге старице, која је несрећним случајем пала са лестви и завршила на подрумским степеницама.
Ова вест нам је дошла са великим закашњењем. Ипак, то што се догодило у Свето-Тројицком архијерејском конаку града Невјанска, ноћу, уочи четвртог децембра, може да се назове једино чудом. Ево како о овој појави прича економ конака, отац Георгије Вахрушев.
У Омску покушавају да разоткрију тајну јединствене иконе "Усековање главе Јована Претече". Под одређеним углом гледања, лик Пророка замењује лик Исуса Христа. Јединствени експонат су запослени у Омском регионалном-историјском музеју пронашли током недавне експедиције у трезор једног од регионалних музеја.
Маншин Антон Леонидович, потпуковник, прошао је три чеченска рата. Три пута рањаван. Ово је сведочење догађаја из 1995. године, из Првог чеченског рата, које се може сматрати најпотреснијим његовим сећањем.
Псковска монахиња Антонија видела је ад и Господ ју је вратио на земљу. Претходно је видела своје тело на операционом столу око којег су се скупили лекари који су је покушавали оживети. Чула је једног од њих како каже: "Пацијенткиња је мртва". Шта се даље дешавало?!
У сиријском граду Рамелу зидала се црква од камена у име светог великомученика Георгија. Али пошто у том крају не беше камена од кога би се могли правити црквени стубови, то се такав камен довозио морем из далеких прекоморских земаља. Зато многи богољубиви грађани рамелски одоше у прекоморске земље, да купе камене стубове за цркву
У Цариграду живљаше један човек, по имену Николај, који се издржавао рукодељем. Побожан, он се беше заветовао да дане, посвећене празновању светог Николаја Чудотворца, празнује истински прослављајући овог угодника Божјег. Он је то истрајно испуњавао, по речима Светога Писма: Поштуј Господа иметком од праведних трудова својих (Прич. Сол. 3, 9); и тога се увек чврсто сећао.
У Цариграду живљаше један човек, по имену Николај, који се издржавао рукодељем. Побожан, он се беше заветовао да дане, посвећене празновању светог Николаја Чудотворца, празнује истински прослављајући овог угодника Божјег. Он је то истрајно испуњавао, по речима Светога Писма: Поштуј Господа иметком од праведних трудова својих (Прич. Сол. 3, 9); и тога се увек чврсто сећао.