Зашто је Богу битно шта ја једем? Пост као пракса богопознања
Онај који почне да проучава грешне страсти, откриће да је по светим оцима прождрљивост на првом месту: „Ко контролише апетит, сузбија страсти; ко је њиме обузет, подстиче похоту“. Зато, чин самоспознаје почиње управо способношћу да се одређеним намирницама каже: „не“.
Узми крст свој и следи Христа
Ако Господ дозволи на човека патњу или крст, то је да би схватио сопствену слабост, да би га научио да се никада не узда у себе или да излечи његову душу... Благословен, стоструко блажен, онај коме Господ даје да носи унутрашње крстове јер су истинско исцељење душе, посебна благодат Божија, и показују бригу Његову за наше спасење.
Благодат Божја и човекова слободна воља
Од праскозорја хришћанства, питање сложеног односа између Божје милости и слободе људске воље заокупља умове и срца верника. Кроз векове су се теолози, монаси и обични људи борили да разумеју како се ови концепти испреплићу и допуњују. Да ли Бог, у свом бескрајном милосрђу, Спаситељску милост спушта у наша срца, ослобађајући нас од терета греха? Или је можда на нама, слободним бићима, да се активно трудимо и допринесемо сопственом спасењу?
Плодови поста
Почетници у црквеном животу често се фокусирају на телесни аспект поста, док искуснији верници теже духовном преображају (смирење, молитва, зближавање са Богом) који овај свети период доноси. Уздржавање од хране је само средство за подстицање тих промена. Стога је важно одабрати реалан и остварив подвиг у оквиру посних правила.
Четири стуба покајања: моћ Великопосне молитве
Од свих химни и молитава за време поста, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста. Предање је приписује једном од великих учитеља духовног живота – Светом Јефрему Сирину. Ово је молитва против духова лењости, чамотиње, пожуде и празнословља, то јест “четири јахача апокалипсе” који галопирају ка души православног хришћанина, погубљујући је за вечни живот.
Хришћански пост: Израз вере и оптимизма
Хришћански пост је дело духовног оптимизма. То значи: бити задовољан малим, а свако добро које долази од овога света је увек - мало. Међутим, ми, Христијани, већ смо се на Крштењу одрекли овога света и свих трулежних добара његових. Ми смо гладни једино љубави Божије и ми знамо, од Христа Бога, да је само Бог богат и да је богат само онај човек који има Бога у себи, после причешћа.
Зашто је важно да научимо да опростимо себи?
Многе су ситуације у којима човек и поред исповести, проводи године прогоњен сенком прошлости, осећајући кајање због почињеног греха, плачући ноћима и себе доводећи до очаја. Ако не научимо себи да опростимо на хришћански начин, како ћемо моћи истински да опростимо другима? Јер ниједан грех није кобан док у души гори искра покајања и наде у бескрајну милост Божију.
Смисао и циљ поста: пост није терет, већ ослобођење!
Једни се односе према Великом посту са поштовањем, али сами не посте. Други мисле да је то тежак терет, а има и оних који сматрају да је то чисто назадњаштво за верске фанатике. "Ако Бог постоји, шта Њега брига шта ја једем: шницлу или кувани кромпир?" Међутим, све се то дешава због неразумевања смисла Великог поста.
Разлог свих наших страдања
Господ може једним дахом уста Својих, све наше непријатеље и проблеме, развејати. Није довољно само рећи, jа сам православни хришћанин и то да буде довољно, или мислити, ја сам добар човек, а мислити и радити све наопако. Господ може и од камења да начини православне хришћане.
Где је братољубље
Kада смо то изгубили милост, а када саосећајност из које се милост рађа? Где је то братољубље о коме слушамо проповеди? Зашто не спроводимо веру у дело уместо што је чинимо мртвим словом на папиру? Брукамо Господа пред лицем незнабожаца!
Заклетва
Данас, у доба свеопште девалвације свега и свачега и речи су постале јефтинe, скоро безначајне. Ради тога се и прибегава заклињању, једној врсти потврде и уверавања да је дата реч истинита и да ће бити тако како је обећано. Иако инструмент потврде и осигурања, заклетва ипак открива палост и раслабљеност наше воље, нашу неутемељеност и лабилност. Као неку врсту нужног зла, прихвата је и Црква, иако у изузетним околностима.
Истина
Љубав јесте Истина и истина долази од Љубави и онај који је од Љубави зна Истину и иде ка Истини и разликује истину од лажи, пастира од вука и бежи од вука, као што каже началник саме нам истине – Христос, и препознаје глас свога Пастира. Сведочећи својим животом Христа, сваки хришћанин, заправо, сведочи Истину бивајући једно са Њом.
Др Ентони Флу: Како је најозлоглашенији светски атеиста постао верник
Постоји само један научник у историји који је био назван био назван „шампион и икона атеизма“. Реч је о др Ентонију Флуу, који је био идол свим светским атеистима, а његове дебате са религиозним научницима биле су омиљени програм атеистима широм света. А онда се за све њих десило нешто неочекивано, шокантно… Пред бројним камерама др Флу је изјавио: „постао сам верник!“
Лек за фарисејство
Један монах са Свете Горе је у шали приметио: „Господе, спаси нас од побожних...“ Другим речима, људи овог типа само испуњавају своје дужности према Богу, али не покушавају да ступе у било какав однос са Богом, па им Бог ништа не даје. Морам признати – и то говорим из сопственог искуства – да никада нисам видео горе непријатеље Цркве од „религиозних људи“. Њихова „побожност“ је формализам, а плод тога је лицемерје, осуђивање и гордост. Само следећи Христов пример љубави, саосећања, праштања и толеранције можемо постати истински хришћани, а не само „побожни“ људи.
Ко ће коме и за шта судити на Страшном суду?
Ко ће одредити нашу судбину на Страшном суду? Да ли ће то бити Бог или ми сами? Испоставља се да ће човек сам себи одредити своје место у вечности, повезујући свој земаљски живот и духовно стање са Богом. Ако је човек целог живота ишао ка Богу, чак и ако је посрнуо и пао, онда ће бити срећан да нађе Оног Кога је тражио. Али, ако није волео ни Бога ни ближње, ако је још на земљи створио свој лични пакао, онда ће и близина ђаволу у вечности постати природни наставак његовог постојања.
(Не) желим с њом у Рај
Свако од нас сања о Рају. У сновима, његови златни ходници и предивна природа маме нас обећањем вечног мира, среће и љубави. Али да ли би смо заиста бити срећни у вечности без љубави према Богу и ближњима, чак и према онима који су нас повредили? Архимандрит Андреј (Конанос) објашњава шта је истински рај, зашто је љубав кључна за спасење и како је можемо пронаћи и створити рај већ овде на земљи.
Шта је најважније у животу?
Ако бисмо данас питали поједине људе шта је за њих најважније у животу, сваки би одговорио на свој начин, сваки би говорио о ономе чему тежи, што мисли да јесте, свако ће помињати оно чиме је оптерећен. Сваки човек има неку посебну жељу. И то је добро, то Бог не ускраћује већ благосиља, поготову кад су наше жеље и наше намере добре.
Свети Лука Кримски: чему учимо децу?
Када синови ваши краду и пустоше баште, чупају туђе, не остављају плодове да сазру у вртовима а ви спокојно одговарате - па шта, деца су мала? Господ ће вас питати зашто сте дозволили деци да краду од најранијег узраста, и нисте их учили заповестима Божијим...?
Вера као оружје: како се одбранити од демона?
Јеромонах Венедикт (Емеличов): Као православни свештеник, током много година служења у Цркви, често сам се сусретао са људима под утицајем секти и демонских ентитета. Ако у кући почну да вам се дешавају чудне ствари: предмети се померају, чују се необјашњиви звуци или гласови, то је велики проблем. Једино решење је да се одмах оде у Православну цркву, исповеди се, а кућа освешта.
Старешинство и послушност у браку
Свети Јован Златоусти каже да је православна породица зачуђујуће сродна манастиру: и једно и друго постоје ради спасења душа. Из тог разлога сваки млади, заљубљени пар, треба да постави себи следеће питање: да ли ће ми особа коју волим помоћи да спасем душу или ће ме спречити у томе?