„Породица је мала држава“. У њoj су личности веома тесно и нераскидиво повезане. А ако се зада ударац породици, трпи држава. Када ударац погоди државу, погађа породице.
Статистички подаци потврђују да је код нас током 2024. године рођен најмањи број беба још од 1900. године и да стопа природног прираштаја износи -5,4‰. Помало невероватно звуче подаци да ни балкански ратови, као ни Први или Други светски рат, нису довели до овакве слике.
Узроци кризе: Зашто нам породица пропада?
Генерације одрасле под утицајем модерног животног принципа "Узми све од живота" у последњих 20-30 година, настављају да следе тај принцип, али често заборављају на једну од најважнијих ствари у животу - децу. Опасан је стереотип када чујемо одрасле како говоре: "Породица, деца, љубав - то је за касније. Сада ћу се забавити, обезбедити стан, ауто, имати стабилне приходе, а са 30-35 ћу се скрасити и оженити." Међутим, стварност је често другачија. У тим годинама, могу се појавити болести, губитак посла, а ако је стан оптерећен хипотеком, подизање деце у таквим условима постаје изузетно тешко.
Многи људи узимају кредите и задужују се како би, како кажу, "живели достојанствено". Али када жена затрудни, често се испостави да нема новца за дете. Иако има времена и средстава за праћење моде и куповину геџета, дете, које би требало да буде највећа радост и испуњење, ставља се на последње место. Друштво са таквим погледом на свет нема будућности. Нација у којој овакве тенденције преовладавају, осуђује себе на пропаст.
Главни проблем савременог друштва јесте избегавање одговорности. Људи су заборавили шта значи бити родитељ, шта значи жртвовати се за своје дете. Абортуси су постали нормална појава, а напуштена деца све чешћа. Често чујемо од левичарских "стручњака" да је прави разлог абортуса страх жена да свом детету не пруже пристојну будућност у овој земљи. Али разлог је, наравно, другачији. То је покушај да се сакрије истина, да се избегне суочавање са правом истином - неспремност да се изађе из зоне комфора, неспремност да се део свог живота подели са дететом. Савремени човек је заробљен у жељи за конзумирањем, у потрази за хедонизмом и егоизмом. Он тежи да добије и искористи, али не и да дели. А дете захтева пажњу, бригу, љубав - све оно што савремени човек није спреман да пружи."
Породица некад и сад
Важно је подсетити се да је недуго након Првог светског рата, када је земља била у рушевинама, а људи живели у сиромаштву и оскудици, стопа фертилитета у нашој земљи била огромна. Многодетне породице у условима тешке немаштине! А све то због другачијег односа према животу. Живот се тада доживљавао као служење отаџбини, заједници, породици, деци. Дух служења прожимао је целокупно друштво. Људи су од малих ногу васпитавани у духу дужности, патриотизма и одговорности. Управо тај дух давао им је снагу да рађају децу, упркос тешким условима живота. Да наши преци нису били тако усмерени, питање је каква би била судбина наше земље.
Родитељство је жртвовање, несебичност, љубав. Оно захтева одрицање од многих личних интереса и удобности. То је велика одговорност и посвећеност. Међутим, у савременом друштву, многи млади људи нису спремни на такву жртву.
Медији имају велики утицај на формирање вредности и ставова, посебно код младих људи. У данашње време, када смо изложени огромној количини информација из различитих извора, важно је да будемо критични и селективни према садржајима које конзумирамо. Деца су посебно рањива на утицај медија, јер још увек нису развила критичко мишљење и способност да разликују истину од лажи. Медијски садржаји који промовишу насиље, сексуалност, зависности и друге негативне појаве могу да имају трајне последице по њихов развој.
Човек, као духовно биће, поседује урођени потенцијал за добро, чедност и побожност - то је лик Божији, који је у њега усађен приликом стварања. Деца се рађају са тим потенцијалом, али он остаје негде дубоко, затрпан слојевима цинизма и вулгарности који непрестано теку из таквих медија. Погледајте само те "идоле" који им се намећу - блогери, поп звезде, рокери...
Утицај медија: Идоли и лажне вредности
Свако доба има свој језик, свој приступ, али сви они имају један заједнички циљ - да им исперу мозак, да им отрују душу. Они им сервирају илузију лагодног и безбрижног живота, у коме је све дозвољено, у коме нема последица. Промискуитетни секс? "Шта је лоше у томе?" - питају се. Дрога? "Па то сви раде!" - одговарају. Криминал? "Ако те не ухвате, ниси крив!". А онда, када се суоче са стварношћу, када схвате да деца нису "пробна", већ "стварна", када почну да стижу последице у виду болести, зависности, судских процеса, биће касно. Зато је важно да са нашом децом разговарамо о овим темама, да их едукујемо, да им отворимо очи. Треба да знају да свака радња има своје последице, да људски живот почиње у тренутку зачећа и да абортус није само прекид трудноће, већ и убиство. Треба да им покажемо прави пут, пут вредности, пут љубави, пут породице.
Млади људи често замерају: „Хоће да нас, слободне људе, отерају негде као стадо, а за то користе институцију породице, друштва и Цркве. Иако је у стварности све обрнуто. Црква показује алтернативу: постоји други живот, у коме нема бола и патње, али има љубави и бриге једни за друге. А ако садашња генерација младих не промени свој однос према браку и рађању деце, наш народ има све шансе да нестане са лица земље.
Сећате се главне поруке монолога Ивана Карамазова: „Ако Бога нема, онда је све дозвољено“? Ако човек доживљава живот као службу људима и Богу, онда се неће постављати питање да ли да убије дете или не.
Повратак традиционалним вредностима
Савремено друштво се суочава са бројним изазовима, али хришћански одговор је јасан - враћање породичним вредностима, неговање љубави, одговорности и жртвовања. Хришћанство нас учи да је породица "мала црква", место где се учи вера, где се развијају врлине и где се расте у љубави према Богу и ближњима. Важно је да као друштво, као Црква, али и као појединци, радимо на очувању породице, да подржавамо младе људе у њиховој жељи да створе породицу, да им пружимо помоћ и разумевање. Не смемо заборавити да је породица основна ћелија друштва, а да њена снага лежи у вредностима које негује. Ако изгубимо те вредности, изгубићемо и себе.
Зато, вратимо се породици, вратимо се вредностима које су нас вековима красиле, вредностима које су укорењене у нашој вери, у нашем односу према Богу. Нека нам породица буде место где се рађају деца, где се негује љубав, где се учи о одговорности, али и где се учи о вери, где се молитва уздиже ка Богу, где се деца васпитавају у духу хришћанске традиције. Нека нам породица буде светлост у тами савременог света, место где се осећа сигурност, прихваћеност и љубав, али и место где се осећа присуство Божије, где се живи по заповестима Божијим, где се негује заједништво са Црквом. Нека нам породица буде снага и ослонац, место где се учи о вери, нади и љубави, место где се расте у вери и где се кроз веру проналази смисао живота.
За Фондацију Пријатељ Божији припремио: Петар Волков