Свет је опасно место за живот не због људи који чине зло, него због људи који седе и допуштају да се оно догоди. Зато, све што желите да људи чине вама, чините и ви њима! Можда ћемо тако успети да нешто променимо.
Многа су чудесна виђења свете Петке коју данас празнујемо – светитељка помаже у болести и невољи. Света Петка се верницима, према бројним прикупљеним сведочанствима, јавља не само у сну, већ и на јави, при чему је најчешће виде као “жену у црном”. Она их обично теши, доносећи им вести о оздрављењу, али и опомиње оне који греше. Многима је спасила живот и извела их на прави пут вере.
Шта уствари значи Христова заповест "љуби ближњег свог као самога себе"? Да му купиш хамбургер? Да му даш новац? Понекад и то. Али, ако бол твог ближњег не може да се олакша ни хамбургером ни новцем, ако је то ван твоје моћи? Онда је једина ствар коју можеш да учиниш је да поделиш његову бол са њим. Мислим да је ово једина ствар за којом треба да жудимо и за коју треба да се боримо...
Савремени хришћани су се уплашили од духа времена нашег и боје се да се боре с њим. Но крајње је време да се православни обуку у свеоружје Божје: нека бедра своја опашу истином и обуку се у оклоп правде; нека обуку ноге у Еванђеље мира и узму штит вере; нека узму кацигу спасења и мач духовни - реч Божију; И успеће да победе и лукавство и дух овога света.
Људи веома често за грехове и преступе учињене ненамерно или несвесно кажу да је то грешка. И понекад у доброј мери заиста јесте тако. И иако не желимо да грешимо и имамо чврсту намеру да не понављамо своја ранија сагрешења, нове околности нас изнова искушавају, па поново падамо. Како се извући из тог вртлога?
Господ је врло близу нас и чека да му се обратимо. Код свакога од нас се, током дана, јављају поводи за љутњу, огорченост, увређеност, раздражљивост. А, молитва је најпростије и најпоузданије средство да би се сачувао душевни мир у свакодневним тешкоћама и искушењима.
Будимо искрени – живот може бити прилично тежак. Понекад нам се, поготову у тешкоћама, чини да је јако тешко веровати у Бога. Али без обзира са каквим околностима се суочавате, Бог жели да вам помогне да изађете из невоља.
На суду људском потребни су сведоци. На Суду Божијем сведоци нису потребни, јер Судија све зна. На суду људском често помогне сребро и злато, али на оном Суду, Судија поклоне не прима. На суду људском грехове оптуженог зна мали број; а на оном Суду сва дела човекова, речи и зле помисли показаће се пред целим светом. На суду људском изриче се телесна смрт или нека пролазна казна; на оном Суду осуђени се предаје вечној казни…
Многи неверујући људи сматрају да су јеванђелске заповести неоствариве. Да их је Бог дао људима, не да би их они испунили, већ да буду као некакав идеал коме се може стремити, али који никада не могу достићи. Њихова заблуда се састоји у томе да они не виде главно - то да чедима Цркве Бог не даје само заповести, већ и силу за њихово - испуњавање.
Бог јесте наш истински Живот, а човек је слика Божија. Зато у Светом Писму ми видимо две главне заповести - љубав према Богу и љубав према ближњем. Али да бисмо разумели шта је то љубав према ближњем, било би добро да прво разјаснимо ко је заправо тај наш ближњи?
Колико људи живи са лажном надом која не подразумева сопствени напор и учешће, најчешће говорећи: биће боље, искрснуће неко чудо; разведриће се дани... Али дани пролазе празно, тупо, без стваралаштва, без радости, без лепоте. Само када човек с вољом ради свој посао, када га не гризе душевни бол и када истински воли, живот му није изгубљен, него на њега пада она тиха божанска светлост, те постаје светао, леп и вредан живљења. Јер, наше небо почиње овде.
Господ Христос је волео нас више него Самога Себе. Он је ради нас понизио Себе до смрти на крсту. Због тога, по Његовој заповести, и ми смо "дужни полагати душу своју за браћу" (1. Јн. 3,16). Тек је то права савршена љубав: љубав која не тражи своје.
Једном сам питао Јеховиног сведока: Зар немате фотографије у својим кућама? Имамо, одговорио је. Добро, кажем, зар мајка, када је дете дуго одсутно, не љуби његову фотографију? Шта она љуби: папир или дете? - питам. Дете, - одговара он. Kажем му: као што она, љубећи фотографију свог детета, љуби њега самог, а не папир, тако и ми љубимо Христа, а не папир или даску.
Покајање је камен темељац духовног живота. Спознавање наше грешности, бол и туга што смо ожалостили Бога, одлука за једну промену живота и прибегавању исповести сачињавају почетак нашег спасења.
Од искони је човек знао за постојање бестелесних сила, голим оком невидљивих бића који су се сусретали са људима у свим животним приликама. Такође је знао да су неки од тих невидљивих бића добро чинили док су други чинили зло. Старозаветни текстови и сведочанства откривају нам њихову праву природу, док у светлу Христове науке Црква све ставља на своје место.
Сви желимо да будемо вољени и прихваћени. Међутим, да ли је могуће угодити свима и притом остати веран Богу и себи? О томе нас авва Амон, кога данас прослављамо, поучава: Није добро допадати се свим људима, јер је написано: Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама (Лк. 6, 26); пророци су умирали за истину, док су лажни пророци говорили да би се допали људима и да би их људи заволели. Не можете служити Богу и мамону (Мт. 6, 26), него или само Богу, или само свету.
Старац Порфирије: Ништа нећете постићи ударајући по мраку. Стварно желите светлост? Онда одшкрините неку рупицу, па ће ући макар један сунчев зрак. Уместо да одгоните мрак, уместо да одгоните непријатеља како не би ушао у вас, раширите руке и баците се Христу у загрљај. То је најсавршенији начин подвига. Заволите Христа, заволите светлост Његову, па ће самим тим зло одступити.
Заволимо Христа! Тада ће из нас - праћено нашом чежњом, топлим осећањем, љубављу - одјекивати име Христово. У ствари, ми ћемо име Његово извикивати тајно, без речи. Нека нас Христос притом ослободи сваког присуства старог човека у нама! Њему се обраћајмо молитвом да нам пре молитве дарује сузе!
Дух Свети је кроз векове учио све верне да је најлакши приступ Господу преко Мајке Божије. Она је наш најдиректнији пут ка Христу. Ако се одлучимо на честу молитву Богородици, сазнаћемо зашто Света Црква каже да је Богородица утеха уплаканих, исцељење болесних, опроштење грешнима, радост ожалошћенима, уточиште свима који Јој се моле...
Многи неверујући људи прилазе Богу због чуда која су дотакла њихов живот. Сви ми, уосталом, чекамо чудо од Бога. Међутим, да ли смо размишљали о томе шта Бог жели од нас? А чини ми се, и Бог од нас очекује чудо. Чудо преображења наше душе, наше природе, целог нашег живота.