Самоубиство је смртни грех, за који особа која га је извршила не може ни да се покаје, јер умире у стању очаја. Али да ли је ово потпуна смрт за самог самоубицу? Постоје ли примери „безгрешног самоубиства“? Има ли опроштаја за самоубице?
Старац овако почиње једну од својих химни посвећених Христу: „Волимо Христа јер је Он наша једина нада. Волимо Христа само ради Њега Самог. Никад ради себе. Нека нас Он води тамо куда жели. Нека нам да оно што Сам хоће. Нећемо Га волети због Његових дарова. Тако егоизам говори: Христос ће ме сместити у најлепшу обитељ коју има… Овако треба правилно говорити: „Христе мој, нека буде онако како пожели Твоја љубав, само да се налазим у Тој љубави“.
Преподобни Антоније је имао визију света заробљеног у мрежи ђавола и открио је како смиреност може спасити човека од злих сплетки. Ова прича приказује како смиреност, не само код монаха, већ и код супружника, може превазићи сумњу, љубомору и демоне који разарају породице, чувајући брак и породичну слогу.
Дешава се да људи сањају преминуле рођаке или познанике. Неки у томе виде неке мистичне знакове, други размишљају о значењу сна. За православца се не поставља питање шта да ради када сања упокојене, јер Црква на ово даје јасан одговор.
Оцењујући сваки дан Божићног поста, не заборавимо да смо ми свакодневно позвани да судимо својим душама, а током овог суђења треба будемо тужиоци, а не адвокати. Зато, тек када почнемо да сами себе осуђујемо за почињене грехе, наше молитве и уздржавање од мрсне хране биће прихваћени од Бога као плод нашег мршавог труда. По речима светог Јефрема Сирина, Господ наш се радује нашем посту само ако искрено постимо, с љубављу, вером и надом.
Пост није уздржавање од хране да би се презирало или мучило тело или умртвљивало чуло укуса. То је практична обука, за душу и тело, да се ослободимо било какве везе која нас може спутати
Свака зла помисао, свако мрско осећање, свака зла жеља невидљиво трује овај духовни ваздух света и преноси се кроз њега све даље и даље. И свака искра чисте љубави, сваки добар покрет воље, свака усамљена и бесловесна молитва, свака срдачна и савесна мисао - зрачи у ову заједничку животну средину и са собом носи светлост, топлину и очишћење.
Колико пута сам се уверио, окрећући се тумачењима Светих Отаца, да су они толико дубоко разумели Писмо да ни сам никада не бих погодио да разумем овај стих, чак и да сам целог живота седео и само о њему размишљао
Сваки дан је благословен од Бога, свака особа коју сретнете дар од Бога, свака околност која вам се деси дар је од Бога. Ми смо позвани да му дамо вредност коју заслужује. Кога год данас да сретнете, ви сте ту да му објавите присуство Господа Бога, присуство Христово, присуство Светог Духа, присуство Јеванђеља. То је ваша дужност овог дана.
Да ли заиста желимо да живимо са Богом, да ли само желимо од Бога да добијемо нешто овоземаљско, ововремено и да ли се задовољавамо стварима из овог света. Прилазећи Богу, не добијамо ништа овоземаљско, већ све губимо, чак и сами себе, али тада проналазимо Бога, вечни живот и добијамо унутрашњу слободу.
Од традиционалних улога мајки и домаћица, данас се од жена очекује много више. Друштво је постало комплексније, а са њим и очекивања упућена женама. Образовање и каријера су постали готово незаобилазни аспекти савременог живота, али истовремено се од жена и даље очекује да буду брижне мајке и домаћице. Како ускладити ове, наизглед супротстављене, улоге?
Христово смирење многи доживљавају као слабост, а не као чудесну силу, каква у ствари јесте. Понизни је јак духом као лав. У исто време, једним „жао ми је“ може да разоружа сваког дива. Он се не плаши било чега, не стиди се прекора, смирен је пред невољама, одлучан је да чини добро и од Бога добија мудрост у свим својим подухватима.
Занимљиво је да се светске религије слажу око Златног правила, али му већина њих приступа из негативне перспективе - „НЕ чини другима нешто лоше, што НЕ желиш да они теби чине“. За разлику од њих, Хришћански циљ није да НЕ учинимо нешто лоше, већ морамо отићи корак даље и ЧИНИТИ ДОБРО другима.
Протојереј Василије Томић: Демон је увек био маштовит противник. Од очигледних прогона хришћана, прешао је на суптилније методе како би нас одвојио од вере. Данас се суочавамо са новим врстама искушења, која су често скривена у свакодневном животу. Како можемо да препознамо ова искушења и да останемо чврсти у својој вери?
Кроз многа јављања мртвих могуће нам је да делимично знамо шта се догађа са душом када она из тела излази. Када се прекине њено гледање очима телесним, тада се открива њено гледање духовно. Душа, ослобођена тела, сусреће се са другим духовима, добрим и злим и остаје везана за оне који су јој за живота били духовно ближи, ма колико јој непријатни били када је сретне.
У срцу православне вере Богородица заузима посебно место. Њено име се помиње у Светом писму, а црквено предање је обогаћено бројним записима о њеним чудесним интервенцијама. Она је не само мајка Исуса Христа, већ и икона Цркве и заступница свих верника. Да ли је молитва Богородици у складу са хришћанским учењем и зашто је толико важна?
Нису Богу мили гордељивци, чије су очи непрестано управљене к небу, док им је срце испуњено земљом, него смирени и кротки, чије су очи оборене к земљи, док им је срце испуњено небом.
Огромна већина људи под духовним животом подразумевају то да човек треба да буде добар. Бити добар значи бити моралан. Да би се достигао тај квалитет, потребно је испуњавати одређена правила и – ту се све завршава. На Христа нико и не обраћа пажњу. На заједницу са Њим нико и не помишља. Тако ће се, додуше, постати добар човек, али не баш и човек који има однос са Богом. А то је једини циљ нашег постојања.
Бог има план за наш живот, али Он неће да нам га намеће – морамо га сами изабрати и потражити. Само се потребно молити се: „Господе, ја хоћу Твој план за мој живот, да живим онако како је по Твојој вољи“ и Бог ће нам помоћи да имамо такав живот. Зато нас је Христос научио да се молимо: „Нека буде воља Твоја и на земљи као на небу.“
„Оче, спаси ме! Моја жена је луда! Шта ми све не ради! Готов сам!“, жалио се један муж свештенику. Мало после тога је и жена отишла код свештеника и она пожалила се: „Оче, спаси ме! Мој муж је полудео! Ово је егоизам на врхунцу! Како ово превазићи? Чак и јежеви, пуни бодљи, знају боље од нас. Када се приближе један другом, постају веома пажљиви да не би повредили осетљиво тело оног другог. И иако су препуни бодљи, неће се избости, већ ће живети хармонично загрљени! Живеће у љубави и са љубављу зато што то покушавају, зато што то желе.