Најважније нам је да знамо шта је воља Божија, да се трудимо да је са спремношћу прихватимо, а онда ће нас сам Бог просветлити и указати начин како да је испунимо. Он је увек ту је и увек је спреман да нам у томе помогне. Дакле, како је саветовао свети Серафим Вирицки, „тражимо помоћ од Бога... али не онако како ја желим, већ како Бог хоће“.
Игуман Рафаило (Бољевић): Носећи свој крст, поготово Вукашин или мученици, сјединили су се са Крстом Христовим. И чујемо нашега Вукашина, који каже: “Сине, само ти ради свој посао... Мене је овдје и пред тебе довео човекољубиви промисао Божији, у који ја уопште не сумњам. Ја кроз тебе и кроз ово зло видим - добро, вјечно Добро, које ти, на жалост, не видиш и нећеш да видиш. Зато - свако свој посао... То је исповиједање једног хришћанина! Али, не једног владике, монаха, свештеника, но једног српског сељака Вукашина. Видите га какав је! Сила!
Према сведочењу светих Отаца, један од карактеристичних знакова да је дошао крај света биће језиви култ разврата, гнусног телесног уживања и неукротивог сладострашћа, који ће бити присутан свакодневно и на сваком месту. Хришћанине! Хришћанске жене, девојке, младићи, мушкарци! Размислите! Kуда срљате? Зар не видите и не чујете да већ цело човечанство игра како сатана свира. Зар не видите какве је природе култура која је преплавила свет?
Током емисије уживо у студију руске ТВ „Спас, у којој међу гостима био и познати православни свештеник Валериј Духањин, као да су и Божанске силе одлучиле да се укључе у њихову расправу. Наиме, у студију су биле постављене две лутке: једна бела, која представља анђеле Божје, и једна црна, као њихова супротност. Кад год су гости емисије поменули анђеле Христове, црна лутка, иако причвршћена, необјашњиво је падала на под. Током последњег пада, у студију је завладала мртва тишина... Три пута поновљени пад нико није сматрао пуком случајношћу. „Црни анђео“ је одвучен, док је његов бели „колега“ поносно остао, представљајући симбол Божанске заштите.
Замислите пријатеља који је увек ту за вас, без обзира на то шта се дешава, који вам никада неће окренути леђа. Замислите некога ко вас разуме боље него ико други, ко вас безусловно воли и подржава, и ко вам нуди мудрост и утеху када вам је то најпотребније. Тај пријатељ, само ако то хоћемо, може бити и Сам Христос. Многи људи мисле на Бога као на строгог судију, али то није тачно. Бог је пун љубави и милосрђа, и Он жели да буде ваш најбољи пријатељ. У Јеванђељу по Јовану (15:14) Он чак и каже: „Ви сте пријатељи моји...“
Православна вера је кроз векове била светионик који је водио и храбрио наше претке, дајући им снагу да одоле страдањима и не сломе се под теретом ропства. И у тренуцима када се свет чини као безизлазна тамница, вера наша одбраниће нас од свачијег непоштења, од неморала, од нечистих послова, од прљавих дела. Она нам говори: Не бој се! Створитељ твој држи све у својој власти. И поручује нам: "Ако вас мрзи свијет, знајте да је Мене омрзнуо прије вас." (Јн. 15:18)
Српски језик, као и сви други језици света, има само једно писмо. То је - Ћирилица. Тврдње о постојању два равноправна писма су лаж и подвала, а напади на ћирилицу су насртаји на православни дух у којем се вековима развијао српски народ. Током историје ћирилицу су прогањали римокатолички клир, грчки фанариоти, отомански исламисти, аустроугарске власти, фашистички окупатори, комунистички диктатори, а током последњег рата у Хрватској и БиХ спаљене су скоро све ћириличне књиге. Али и сада циљ многих је, чак и у Србији, затирање ћирилице, а самим тим и затирање идентитета српског народа.
Већ две хиљаде година хришћани широм света чекају Христов повратак. Овај долазак, обавијен велом тајни и спекулација, лажних пророчанстава, доноси са собом крај људске историје и Коначни Суд. Док су неки уверени да ће се Суд одностити на сваког човека појединачно, Свето Писмо открива ширу слику: судиће се и целим народима! „И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других“ (Мт 25:31)
Премда у Символу вере о анђелима није ништа речено ништа, на свакој служби молимо Бога да нам подари „анђела мирна, верног наставника, чувара душа и тела наших.“ Јеванђеље је тако тесно повезано са анђеоским светом, да није могуће не запитати се ко су ови небески духови, какве су им улоге и како могу утицати на наше животе.
Хиљаде хришћанских уметника, сликара, вајара, кроз 19 векова трудили су се да нам представе лик Христов. На основу Његове моралне лепоте уметници су стварали маштом и Његов спољашњи лик. А кад је реч, не о спољашњој но унутрашњој моралној лепоти Христовој, ту се мрзне и језик људски и кичица уметника. Јер морална лепота Христова је потпуно натприродна и натчовечанска и не подаје се ни било каквом упоређивању или опису.
Главна одбрана од враџбина је вера у Бога, који нам каже: "По вери вашој нека вам буде". Ако особа верује у враџбине и плаши се тога, онда ће таква његова вера сигурно добити потврду, писао је монах Макарије Оптински. Човек ће поверовати да му је врач послао болест, почеће да брине и – разболеће се. За правог хришћанина клевете и зле радње нису страшне, јер Бог не даје моћ врачарима.
Шта су мисли? Да ли су мисли део нас самих, део нашег размишљања и како се оне јављају у нашем свакодневном животу? Како оне настају, како да их препознајемо и управљамо њима и како да се боримо против њих? Ово су нека питања на које одговоре нуди старац Јефрем, игуман манастира Ватопеда на Светој Гори Атонској.
Када дајемо, не губимо, јер сваки дар, сваки саосећајан гест је улагање у вечност, благодат коју ћемо понети са собом када напустимо овај свет. Искористимо овај живот да будемо милосрдни и не дозволимо да нам други одузму ову драгоцену прилику, тако што ће они то чинити уместо нас. Нека наше доброчинство буде као светла звезда, која ће обасјавати и наш пут ка вечном спасењу.
Кажу: Васкрсење Христово је измишљотина, јер мртви не васкрсавају. Да, али само ако нема Бога. Међутим, ако Бога има, онда и смрт мора бити побеђена, јер Бог није Бог распада и смрти. Но, они настављају: али Бога нема, јер Га нико није никада видео. Али, шта значи онда – питамо их ми – све то искуство милиона људи који радосно тврде да су видели Бога, али не физичким, већ унутарњим, дубљим и поузданијим видом?
Да ли сте се икада запитали шта се крије иза пољупца руке свештенику у Православном хришћанству? Овај древни обичај, који је издржао тест времена, далеко је од обичног геста учтивости. У њему се крије дубока духовна симболика, која спаја вернике са њиховом вером и са божанским. Шта овај пољубац говори о природи вере и о улози свештеника у православном хришћанству?
Свако сматра да је његов проблем највећи. Престани да стално будеш незадовољан, престани да се жалиш да преживљаваш „неправду“. Знаш ли колико људи тренутно страда, баш овог момента? Зато, реци бар једном: Хвала!
Већина модерних хришћана једноставно не верује да натрприродни свет има било каквог утицаја на наш свакодневни живот. Знају за анђеле и да их има много, али сматрају да они не живе овде, већ у некој далекој земљи која се зове “Небо” и интервенишу само у изузетним приликама. Али Библија каже другачије!
Мученици су радо ишли на муке, чак и мала деца. Ко се не боји лава и џелата са секиром? Али, они нису гледали лава или џелата, већ Христа, Који се налазио иза лава или џелата и – нису се плашили. Сваки човек кад му је тешко треба да стави Христа као противтежу. Онда ће, као што је у Старом Завету Мојсије горку воду претворио у слатку, и вода искушења добити сласт, ако у њу ставиш Христа, ако Га се сетиш и ако Га ставиш испред себе.
Наше тело је сејано у трулежи, а васкрснуће у нетрулењу; оно је посејано у понижењу, а биће подигнуто у слави; сеје се у слабости, устаје у снази; сеје се природно тело, васкрсава духовно тело. Стога ће васкрсло тело бити нетрулежно, озарено небеском светлошћу, снажно, ослобођено људских слабости и потпуно прожето духовном енергијом. И упркос томе што ће стећи друга својства, задржаће особине које су му карактеристичне и у земаљском боравку.
Иако си у гроб сишао Бесмртни, уништио си Адову моћ и Васкрсао си као Победилац, Христе Боже. Женама мироносицама си рекао: Радујте се! Твојим Апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење.