Шта значи добити благослов од свештеника
Ако се исправно схвата, онда се благослов који тражимо и примамо преко свештеника, прихвата у страхопоштовању јер нас преко свештеника благосиља сам Господ Исус Христос. Али у данашње време појам “благослова” толико се излизао од претеране употребе да је готово изгубио смисао. Питате: “Како то”?! Ево како…
Суд над собом
Сви аспекти живота људи погођени су, како нас извештавају медији (а и сами то примећујемо у свакодневици) – кризама. У кризи је светска економија, политички, међудржавни и међунационални односи, свуда по свету отварају се нова ратна жаришта док се стара не смирују, огромна већина држава је у дужничкој, дакле, финансијској кризи и да не набрајамо. О чему се, заправо ради?
Сусед
Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом! Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Ове две заповести, изговорене устима Христовим, темељ су свег закона Божијег и пророчке службе. То значи да се у овим двема заповестима налази темељ људског постојања и опстајања без којих ни хлеб насушни не би био од превелике користи.
Исцељује те Христос
Чуда Божија, особито исцељења, су пријемчива људима. У њима људи препознају своје потребе, а заслугу за њих приписују светитељима, па и свештеницима. Међутим, мало је оних који су у потпуности свесни да ни чуда ни исцељења не би било без јединог Светог, Чудотворца и Исцелитеља – Господа нашега Исуса Христа.
Ништа не спасава само по себи
Неретко се дешава да чак и монаси помисле да је њихов начин живота спасавајући и да су они због тога изнад осталих хришћана. Но, Бог не види људе на тај начин. Оно штоје неопходно за спасење јесте живот у заједници, литургијски начин живота, и дубока свест да не постојимо ради себе.
Бог има сву моћ
Зар ће ђаво престати да гони оне који исповедају Православље? Његове слуге препредено делују: саботирају, праве неред како би изазвали сукобе. Чине да омладина буде развратна. Покушавају да униште мир на земљи, праве препреке свему што је добро и здраво. Ми никако не смемо да се бојимо. Бог има сву моћ.
Божанско предзнање и предодређење
Одувек је човека мучило одређивање границе између онога што Бог унапред зна и онога што Он унапред одређује да ће бити, као и где се налази наша слобода у тако постављеној стварности. Шта у нашим животима представља оно што је Бог поставио, а шта оно што смо сами узроковали по слободи коју нам је тај исти Бог и дао.
Вера на којој почива свет
Рихард Вурмбрант је протестантски хришћанин пореклом из православне Румуније. Због своје вере провео је четрнаест година затвору. Његов мисионарски рад састоји се у помагању гоњеним Хришћанима у комунистичким земљама. Пред нама је неколико повести о неколико православних Хришћана са којима је, како сам каже, имао привилегију да дође у додир док је био на робији. Њихови примери и њихова дела били су неисцрпни извор охрабрења за њега током низа година.
Поверење у Бога
Рече Господ наш Исус Христос у једној причи да је много званих али мало одабраних. Под одабранима свети Оци су разумели оне који се одазивају позиву Христовом да за Њим ходе, али, чини се да ни овде није пуноћа. Пуноћа је тек код оних који за Христом ходе са потпуним поверењем, шта год се на том путу догађало.
Христос је близу
Није Христос далеко. Христос је сасвим близу. Ближи је од родитеља и пријатеља, ближи од дисања и од сваке помисли. Родитељи могу умрети, дисање може отежати, мисли могу лутати и никакве утехе не донети. Христос се спустио до сваког човека - до просјака, до разбојника. Христос се спустио до смрти, до Ада и све је позвао у Своје Царство. И једнако зове: „Ходите к мени!" Зар је далеко Онај Који тако говори!?
Молитва - темељ вере
Молећи се Богу, треба стицати чврсту и непоколебљиву веру и у срцу имати као написане речи: јер је све могуће Богу; треба имати и живо убеђење да Господ све испуњава, да је Његова суштина љубав и доброта; да ствара, да даје, указује милост, штедро награђује, испуњава наше молбе. И на тај начин, све што тако затражите у молитви вјерујући, добићете.
Не стиди се да се прекрстиш
Не стиди се хришћанине да се прекрстиш са десном руком и три спојена прста пред Црквом када пролазиш, пред светињом, пред иконом на коју наиђеш у дому пријатеља свог, пред оброк да би заблагодарио Господу, пред почетак посла, након завршетка рада, када крећеш негде и када стижеш, када се молиш у цркви или код куће. Нигде се и никада не стиди да се прекрстиш десном руком у славу Божију, јер како ти њега познаш међу људима, тако ће и Он тебе познати на небу јер Га се ниси постидео!
Злопамћење
Говорећи из духовног угла, злопамћење је, у ствари, наша реакција када откријемо да не можемо да контролишемо личност и поступке других људи. Када нам не успева да потчинимо људе око нас да поступају по нашем наређењу или упутству, откривамо да је наша власт над њима ограничена, те испољавамо свој гнев, попут малог, увређеног, побеснелог тиранина. Злопамћење је отров који ми испијамо, у нади да ће неко други умрети.
Благосиљајте своју децу
Неопходно је да сви схватимо да неодложно морамо да се спасавамо од отровног духа времена и да вратимо Богу нашу малу цркву, нашу породицу. Требало би да управо у њој запалимо кандило хришћанског живота у Богу. Само је у томе спасење света и наше лично спасење.
Лако је волети кад те воле!
Нама је лако да волимо док смо вољени. Тада је све потчињено нашим условима, жељама и прохтевима. Све док је човек који нас воли ту ми га доживљавамо као нашег. А заправо, ми се вртимо око сопственог „ја“. Ми у другоме који нас воли, волимо сами себе. Зато, када престанемо бити вољени наша „љубав“ претвара се у мржњу, злурадост, освету...
Изнуђено добро не може бити - добро
Зар Господ није могао да спасе Јуду да Га не изда? Наравно да је могао. Па, зашто није? Јер је то једино могао учинити силом. Приморавање човека је недопустиво за Бога. Али, шта ако духовни отац отворено слама вољу свог духовног чеда, не покушавајући да га учи, већ да му командује? Треба подстаћи особу да се промени, треба је исправљати и водити - али, у исто време, духовник ни под каквим околностима не сме да гуши нечију слободу избора.
Волети људски
О љубави је у току целе историје човечанства написано и речено толико да се чини да човек ништа ново не може да дода. Свима је наизглед је све јасно када је реч о овој теми. Али чим човек покуша да освести шта му је заправо „јасно”, почиње да му измиче тле под ногама.
Како вратити породици изгубљену радост
Данас, као никада пре у историји људског рода, долазак новог човека у свет не изазива неподељену радост. На њено место наступа стрепња и забринутост, јер, ко ће нахранити још једна уста? И уместо да своју бојазан и стрепњу оправда уздржањем, данашњи човек своју забринутост разрешава убиством нерођеног. Трагични обрт многи данас називају – миром.
Разговор са безбожником
Мисија Цркве јесте проповедање Истине и она је обавља од свог првог дана, од апостолских дана. А и данас. Зато предлажемо вашој пажњи дијалог чувеног подвижника Цркве 20. века, Старца Епифанија Теодоропулоса. У овом занимљивом и корисном тексту можете видети прави пример вођења разговора између Христу верног и атеисте, одмерен однос пун љубави, без икаквих негативних осећања према саговорнику који има другачије мишљење. Поред тога, текст је врло користан јер нуди аргументе на које атеисти у суштини не могу дати одговор.
Љубав – основа спасења
Љубав је основа хришћанског живота, основа спасења. Апостол љубави, Јован Богослов, обраћајући се вернима, поручује да љубимо један другога јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога. А који нема љубави тај не познаје Бога.