Духовна раслабљеност
Немоћ човекове воље да се бори са грехом, немогућност да се избегне грех, назива се првородни грех, који смо наследили од Адама и преноси се са родитеља на децу рођењем. Чак ни велики праведници нису ослобођени од греховних склоности али се не мире са њима већ се непрекидно боре уз помоћ Божје благодати. Нису, међутим, такви грешници који су погођени духовном раслабљеношћу. Они потпуно одустају од борбе са гресима иако би желели да ступе на прави пут, поставши поробљени греховним навикама.
Хришћански пост
Пост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства, од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног нивоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но, нас занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.
Бог није створио смрт
За Хришћанство смрт је појава, пре свега, етичкога реда, тј. духовна катастрофа.. Смрт је у свет увео управо човек, слободно пожелевши живот искључиво за себе и у себи, и откинувши, на тај начин, себе од источника, од циља и садржаја живота – од Бога. Зато је смрт постала врховни закон живота иако је није створио Бог.
Време поста
Пост је време кад би требало да себи судимо. Са собом се боримо. А у ближњем потражимо лик Божији. Често је јаснији од нашег. И тако се према њему опходити. Повести рачуна о брату или сестри, али не да пратимо шта једе или не једе. Пост није само јело или не јело! Да будемо милосрдни. Срдачни. Да не будемо лицемери. Да не прогонимо било кога, јер Црква никад никог није гонила. Црква није судница. Црква је болница. Лечи од смрти у коју смо упали зато што нисмо постили.
Да се упознамо...
Ако лајкујете више од 150 пута на Фејсбуку, „велики брат“ више о вама зна него ваша ужа породица, а на 300 лајкова боље сагледава вашу личност од супружника. Софтвер прецизно одређује: расу, године, пол, коефицијент интелигенције, политичка опредељења, сексуална опредељења и карактерне особине. Па добро, није неки проблем, нећемо имати „Фејсбук” страницу и готово. Не може. То што ми немамо жељу да отварамо своје срце њему, не значи да ће нам бити дозвољено да себе сакријемо.
Да ли умемо да слушамо?
Оног тренутка када почињемо да ћутимо у породици и када престанемо да делимо себе са другим, а, тада настаје хладноћа. Она већ подразумева непостојање заједнице, непостојање односа, обраћања. У брачном животу важно место заузимају разговори. Да ли умемо правилно да их водимо? Да ли се дешава да смо у њима истински слушаоци? Супружници почињу да схватају да ће се породично здање рушити све док не науче да слушају једно друго.
Јесмо ли духовно млаки
Млакост се очитује у запостављању и негирању дела побожности, у одбацивању и запостављању навика редовног учешћа на Литургији, молитве, поста, као и навике размишља и надања над будућим новим Божјим светом, вечним животом. Млак хришћанин се не препознаје само по својој незаинтересованости за духовне ствари, већ и по извођењу своје побожности; код њега је присутна отупелост која се огледа у његовој спорости, невољности и неодлучности за духовне ствари.
Карантин – поглед из Светог Писма
Пре неколико месеци, убрзо после Васкрса, који је огромна већина хришћана због познатих разлога дочекала код куће, отац Олег је у једној од својих беседа детаљно говорио о томе како се према карантину односи Свето Писмо и како православац треба да се понаша за време сличних епидемија.
Зашто су греси тако привлачни?
Замислимо следећу ситуацију: ако би се Господ изненада појавио пред нама и рекао: „Желим да те ослободим мучне страсти! Да ли се слажеш?" - шта би био наш одговор? - „Желим, наравно! Али ... свиђа ми се ова страст". Зашто су греси човеку толико привлачни и да ли је могуће са њима изаћи на крај?
Противотров за ђавоиманост
Јеванђељско казивање о исцељењу гадаринског ђавоиманог приморава нас да се замислимо над тим да ли у наше време има ђавоиманих, и да ли је њихово исцељење било могуће само у древна времена? Авај, има њих и сад, и то прилично много.
Гостољубље је мртво
Ако смо хришћани, требало би уједно да будемо и људи који су гостољубиви, да отворимо наше домове за госте и за ходочаснике, и да се потрудимо да им обезбедимо удобност, да бринемо о њима. Овако би требало да буде, али сва је прилика да постоји духовни разлог због којег све мање испољавамо гостољубље.
Свети Сава и Доситеј Обрадовић
Борба за идентитетско, историјско, духовно и културно наслеђе српског народа не престаје. Ту борбу коју су вековима уназад инспирисали освајачи и окупатори од пре два века инспиришу два егзистенцијално супротна погледа. Иако и данас битишу један поред другога они су суштински непомирљиви. Јер, један води ка Царству вечних вредности док други (за)води ка идентитетском изумирању свега онога што је српски народ кроз своје многовековно стваралаштво сабрао.
О души
Једно од питања које човек поставља себи од искони јесте и питање душе. Невидљива а очигледна, неухватљива а увек присутна, не оставља на миру човека и његову неодољиву потребу да је разобличи и разоткрије. Међу највећим трагачима за суштином људске душе међу светим Оцима Цркве Христове је и Блажени Максим Монах, хришћанима познат као Свети Максим Исповедник.
Одлучност идења за Христом
Сви смо ми Хришћани призвани да будемо апостоли. Сви смо призвани да својим личним животом покажемо шта значи бити хришћанин, шта значи примати Бога у себе; да покажемо како се човек мења, како светли унутрашњом духовном светлошћу и његова дела доносе добар плод, мир, љубав, слогу и какву снагу дају.
О изграђивању новог човека
Нарушавањем и преступањем Божије воље ми смо кренули да испуњавамо нашу сопствену вољу, која је породила смрт. Наше ослобођење од ове казне – то је одрицање и напуштање наше сопствене смртоносне воље и оздрављење човека путем његовог повратка у „природно“ стање.
Слобода у љубави
Слобода није само реч него онтолошко својство човека зато што је створен по лику и подобију самога Бога који је слободно биће које се слободно остварује у заједници, у љубави. Погрешно поимање слободе главни је узрок спотицања и отуђења од стварности многих људи, особито младих, који трагајући за слободом неретко постају робови страсти и егоизма.
Зашто је времена све мање
Савремени човек снажно осећа сужавање времена. Оно нам се чини скраћено, као да је смотано у клупко или стегнуто у опругу. Недостатак времена је хронична болест века. Ми се задишемо од њега као од недостатка кисеоника. Наш технички век требало би да нам да више могућности него раније; али ми, напротив, осећамо да се време негде губи, као да пропада у провалију, и не стижемо да обавимо онај обим посла који смо раније лако постизали.
Литургија мас-медија
Живимо у непријатељском окружењу. То је окружење које комуницира сликама. Оно не дискутује. Једноставно ти показује слике, дан за даном. А за милионе родитеља, а тиме и за њихову дјецу, употреба медија постала је "литургија" њихових живота. Овај ритуал, ова "литургија", служи се у дневној соби. Медији нам буквално пружају символе, учења, параболе. Рекламе су кратке поуке – поставља се проблем, даје се решење, проблем се решава. А производ је блага вијест...
Шта привлачи зло?
Колико год се то чинило наивним и бесмисленим, ипак је истина да је веома потребно пазити какве предмете и ствари држимо у кући. Непримерена и опскурна литература, предмети са паганским представама и значењем, видео и фото материјали са ласцивним или окултним садржајем… све то навлачи зло и велику духовну штету ономе чији је дом стециште таквих ствари и предмета.
Слобода
Поред појмова: мир, љубав, срећа, демократија, права... појам слободе је један од најфреквентнијих појмова у речницима и појмовницима свих народа и цивилизација. У наше време, слобода представља скоро опсесевни појам. И сви и свако себи даје слободу да слободу тумачи по својој слободи! А, шта је, заправо, слобода?