Ујединимо се у борби за хришћанске вредности
Настојатељ Богојављенског храма Грузијске Православне Цркве у граду Тбилисију, отац Давид Квиливидзе, позвао је православне вернике на уједињење како би се спасиле Грузија, Србија, Црна Гора и друге хришћанске земље од судбине Содома и Гоморе! Посебно чврст став Цркве по питању недопустивости параде хомосексуалаца и лезбијки у земљи – постао је узрок да ЛГБТ активисти ставе име Патријарха Илије II на списак лица која наводно крше људска права...
Сведочити радост живота са Богом
Како схватити да ли је ваше дете припремљено за то да свесно, дубоко и за цео живот “с мајчиним млеком” прими веру у Бога? Тек када се увере у то да су душевне снаге детета нахрањене родитељском љубављу, родитељи могу очекивати да ће оно прихватити од њих благодатну и спасоносну веру у Господа нашега Исуса Христа.
Бол у нашем животу
Једна од грешака у нашем односу према Богу је лажна представа о томе да ћемо, ако будемо с њим, имати срећан живот и све ће бити у реду. Велика је грешка мислити да, ако смо с Богом, нећемо осећати никакав бол. Христос нам није обећао да ће живот с њим бити безболан. Напротив, јасно је рекао: било да смо близу или далеко од Њега, бол ће се јављати у нашем животу, али ће с Христом бити лакши за подношење и неће бити тако силан као без Христа.
Страх
Једно од најопаснијих осећања која могу обузети душу човека јесте осећање страха. Страх везује све силе у човеку и чини да оне замиру. Из страха, који истовремено означава и уплашеност за егзистенцију, човек је кадар да учини много тога лошег. Но, нису ни сви страхови из истог извора и не воде истом циљу.
Шта чинити за живот вечни?
Наш пролазни живот, колико год да је дуг, диван, леп, пун дела, подвига и победа – свеједно траје један трен. Људи ће заборавити сваког човека, колико год да је диван и изванредан и колико год да је учинио у свом животу, зато што је све то пролази врло брзо, као трен. Али, шта чинити да бисмо били упамћени у Вечности?
Кремирање мртвих
Много шта се последњих деценија прихватило у нашем народу а да је у потпуној супротности са духом вере православне којој, макар формално, припадамо крштењем у Цркви православној. Једно од таквих помодарстава које последњих година узима све више мана јесте и – кремирање упокојених сродника.
Стефан Немања – истеривач духова
Осењивање крсним знаком као гест идентификације православних хришћана, ни из далека није тако небитан покрет. Иако делује за неке као потпуно неважна радња од тог покрета беже демонске силе и то није никаква измишљотина, још мање магијска радња. Зато све оно што има органску везу са Часним Крстом дејствује као истеривач демона. То важи и за споменик Стефану Немањи, Светом Симеону Мироточивом, који ће ускоро бити постављен у Београду.
Одрастање уз екране
Када је дететов мозак превише изложен утицају телевизије, компјутера, видеа и других врста дигиталне стимулације, то може узроковати хиперактивност, раздражљивост и поремећај дефицита пажње (в. четврто поглавље). Америчка академија педијатара заправо препоручује да деца млађа од две године уопште не гледају телевизију нити видео.
Спознање Бога
Пут од рационалног трагања до живе вере открива се кроз сусрет са Божијим стваралаштвом – од тајне клијања семена и летова птица до хармоније васељене. Морална правила постају темељ унутрашњег преображаја, а разум отвара врата новој димензији – спознаји да све што постоји сведочи о Творцу. Овај лични духовни преображај на крају води до одлуке да се живот стави у службу Божију, што сведочи о дубини вере којом је Бог наградио искрену потрагу.
Хришћанин перфекциониста
Љубав надвисује прописе. Прописи су ту само да би усмерили ка љубави, ка Богу. Не замењујмо Бога прописима. Најтеже је ту нашу браћу и сестре извести из те „прочишћујуће“ теологије којом живе. Често се исповедају свака два-три дана, за сваку лошу помисао, немар или чак обични лапсус. Грех је за њих удаљавање од идеје „савршеног хришћанина“, који уистину и не постоји, јер сваки човек има свој, јединствен однос са Богом и у тој разноликости, а Црквом сједињени, ми Богу прилазимо.
Теологија као посветовњачење
Имајућу пуно поверење у светоотачку поуку да слово умртвљује а да је Дух тај који оживљује, можемо рећи да теологија не исцељује од греха, смрти и ђавола, и не порађа Светитеље. Одвојена од светопредањског чокота логосности, од подвига и покајања, теологија у себи нема Оваплоћеног Христа Васкрситеља. Теолози имају изглед побожности и баштине фикцијску, фарисејску мистику вере која острашћује. Стога идолослужитељи теологије желе да отворе пут из Вавилона у Царство Небеско, мимоилазећи Голготу.
Нови статус цариградске Софије
Промена статуса највеће православне и уопште хришћанске светиње, царградске Аја Софије, изазувало је велику бру у хришћанском свету. Протест су изразиле православне Цркве али и друге хришћанске заједнице, међународне организације, органи и сервиси Уједињених нација, организацје за културу. Ипак, остаје питање да ли ће ова одлука турских власти оставити битније последице на ову више него значајну планетарну и цивилзацијску вредност.
У свему будите радосни
Постите колико можете, вршите метаније колико можете, уживајте у свеноћним бдењима колико можете, али у свему будите радосни. Имајте у себи радост Христову. То је радост која траје вечно, која у себи садржи вечну радост. То је радост Господа нашега. Она пружа сигурно спокојство, спокојно задовољство и свесладосно блаженство.
Љубав – темељ спасења
Љубав је основа хришћанског живота, основа спасења. Апостол љубави, Јован Богослов, обраћајући се вернима, поручује да љубимо један другога јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога. А који нема љубави тај не познаје Бога.
Паклено богатство
Богати одлазе из овога света исто као и сиромашни: богаташ из Јеванђеља је умро исто као и сиромашни Лазар, који није имао ништа, ни комад одеће ни парче хлеба. Према томе и богати и сиромашни умиру, о чему пророк Давид пева: „Богатство пролази и зато му не предај срце своје“. Ако богатство пролази као што протиче река, немој му предавати срце своје, јер неће остати. Богатство, дакле, не доноси никакву срећу човеку.
Загледани у чипове и завере
Ковид 19 и 5Г мрежа су теме која нас бомбардује свакодневно на свим нивоима, особито на друштвеним мрежама. Реакција јавности креће се од паничног страха до потпуног игнорисања. Како се поставити према овој информативној пошасти? Ако смо усредсређени на глобалне процесе који су ван наше контроле, то нам скреће ум од најважнијих питања. Како се правилно молити? Како изградити наш однос са Богом? Како избећи суђење људима? Ово су питања која бисмо требали да поставимо, јер то је нешто што можемо да контролишемо.
Какав желим да будем у тренутку своје смрти?
Хришћани верују и знају да људски живот не престаје након смрти – он се наставља у другом, духовном свету, улазећи у своју главну и вечну фазу. И тај „велики прелазак“ може се догодити у било ком тренутку нашег живота на земљи. Зато многи верници покушавају живети сваког дана као да је то њихов последњи дан.
Света Тројица и Тримурти
Тражити хлеба на њивама, глади израз је који нам долази из подвижничког искуства отаца Цркве. Ова изрека представља стање у којем се налази човек који занесен илузијом промашује пут који води ка циљу и скреће странпутицом која води у туђу, мрачну земљу недођију. То су они који, будући крштени у вери православној, крећу у потрагу за “духовностима” незнабожачког света.
Асоцијалност социјалних мрежа
Друштвене мреже доживеле су огромну популарност и експанзију у текућој деценији. И насупрот очекивањима и површном резоновању, показале су да уместо да спајају оне, заправо, суштински више раздвајају људе. Чињеница је да су људи који доста времена проводе на друштвеним мрежама одсутни из своје најближе околине и не друже се са најближима.
Будимо пример својој деци
Искрена блискост и пријатељство треба да пренесе твом детету представу о другачијем животу, коју гајиш у себи. Тада можеш да откријеш свом детету смисао и циљ живота који се разликују од онога што дете у својој незрелости сматра. Тиме ће оно напредовати, развијати се и расти. Дете ће осетити да се отац и мајка спуштају на његов ниво, али га затим подижу више и обогаћују.