Гордост је опасна, скривена и тешко искорењива, као ништа друго. Опасна је гордост зато што се небо закључава за горде и, уместо неба, ад им се припрема. Гордима се Бог противи - каже Писмо. Само љубав ствара поуздано и живо, а гордост је јалова, зато што јој ништа и не треба ван себе саме.
Некако је у природи човека (а ни хришћани ту нису изузетак) да осуђују оне који се истичу у друштву, било своји положајем, влашћу, угледом или имањем. Притом и не помишљају да управо тај кога они осуђују на основу спољашњих признака, може бити неупоредиво ближи Христу него они који осуђују.
Наука спада у ред најдинамичнијих производа људскога духа. Она је у непрестаном кретању и никада не стоји у месту. Истовремено, ни њен однос према Богу, Творцу свега видљивог и невидљивог, не представља једном за свагда одређен став. Најновији аргументи у корист постојања Бога појавили су се на крајње неочекиваном месту – изнела их је сама наука!
Реч „виртуелан“ се у потпуности одомаћила у нашем свакодневном говору и у наше животе ушла је са компјутерском технологијом и интернетом. А шта би, заправо, требало да значи ова реч? Виртуелни значи умишљени, а умишљање је – уображавање. Уображење је сфера делатности духова злобе и у својој суштини она је – лаж.
Герман Титов био је први космонаут који је у свемиру боравио дуже од 24 сата. По његовом повратку људи су очекивали да чују нешто спектакуларно, међутим, он је узбуђено изјавио: „Оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је Земља тако мала“. Овај текст, наравно, није о Герману већ о једном другачијем погледу који нас приморава да свет погледамо другачијим очима.
На празник Свете Петке, која је и заштитница деце која болују и мајки чија деца подносе тешке патње, приносимо воштаницу од речи за јагње Божије, многострадално и чисто, 12-годишњег Деспота Лазића, који је носио на себи ране Христове, од првог до последњег дана свога живота, а недавно се преселио у Царство небеско.
Економску кризу најпре приметимо кроз недостатак средстава за живот. Круна ове кризе долази са глађу. Оно, међутим, што не видимо јесу узроци који до глади доводе. А сви они могу се сместити у један једини - духовни!
Људи једни другима желе срећу у разним приликама, за Нову Годину на пример, али шта је срећа? Како је неко може дефинисати? Наместо прешироког и непрецизног појма срећа, Јеванђеље и живот у Христу нуде нам радост која није ништа друго до љубав Христова која вавек остаје у човеку, само ако човек то и жели.
Иза наше привидне спољашње побожности пречесто се крије незаитересованост, отупелост и неосетљивост за друге људе. Пречесто нисмо кадри да у њима препознамо самога Христа, те тако пропуштамо прилику да у малим доброчинствима учињеним малим људима, остваримо јеванђелску заповест. Стајање на Литургији и читање из молитвеника није довољно да би се Христос вером уселио у наша срца.
Постоји велика група људи, који себе сматрају верујућима, а при том налазе све могуће разлоге да не би ишли у Цркву. Да ли је могуће бити хришћанин и при томе не ићи у Цркву?!
У земљама гдје је еутаназија озакоњена, болесни људи неће у болнице, или, ако већ морају да иду, траже гаранције да неће бити подвргнути ”милосрдној” смрти. Истакнути борац против ове свјетске пошасти, Алекс Шаденберг, свједочи како му се са свих страна обраћају болесници и жале се да их медицинско особље, индиректно и директно, присиљава да прекрате свој живот. Шта им све не говоре и какве разлоге за еутаназију не наводе. Један од њих, Канађанин, престрашен је - јер се његовог живота тиче - да канадски закони, очигледно устријемљени против живота, дефиницију ”права на смрт” не прошире на обавезу на смрт.
Када се злочин озакони то представља сигурни знак приближавања тоталног зла. Са убијањем немоћних, неизлечивих, прешло се на смакнуће хронично болесних, и, полако, на убијање остарјелих. Ускоро по том и деца, невина и немоћна, дошла су на ред. У Белгији су изгласали закон којим се укида старосна граница. Прво дијете, жртва тог нељудског закона, пало је 2016. године...
Tалентован човек истовремено мора бити и неуморан радник. „Други су достојни одмора, али не и ја“, смирено расуђује овај. И што се он више труди, шлифује, полира, додаје бљесак и сјај драгом камену сопствене душе – тим више Господ увесељава слугу Својега радошћу, награђује га спокојем и мирном савешћу. Ако људи и хвале хришћанина који их је обасуо доброчинствима, смирио, утешио, просветио, он за њих одавно има спреман одговор који се састоји само од две кратке, душевне речи: „Хвала Богу!“ Чини ми се да гесло сваког човека ствараоца мора да постане стих из псалма Давидова: „Не нама, Господе, не нама, већ имену Твоме дај славу!“
Честа је заблуда да сваки благослов или одговор духовника на неко наше питање представља глас самога Бога тј. да чим је духовник неку нашу намеру, благословио или нам нешто препоручио – да је то обавезно и Божија Воља за нас. Господ не жели да ми будемо лутке на концу које ће своју драгоцену слободну вољу предати било коме у руке, па и духовнику и онда без икакве потребе за расуђивањем и духовним сазревањем ићи кроз живот испуњавајући туђе инструкције.
Хомосексуализација цивилизације која се увелико остварује пред нашим очима, у свом посведневном наступу у јавности држи се става да је брак могућ и међу припадницима истог пола. Овај став има за циљ да пољуља и разори не само институцију брака већ и породице као основне људске заједнице.
Главну опасност по човека, па и по цео један народ, не представља спољашњи непријатељ, већ оно што се дешава у његовој души. Није страшан отворени напад непријатеља. Страшнија је, хиљаду пута је погубнија духовна смутња. Данас око нас има врло много искушења, врло много погубне насладе. И управо ова наслада нас чини слабима, она уништава духовну будност, духовне и стваралачке снаге.
Речи Стефана Немање - оца Симеона, изговорене на самртној постељи, које је записао његов намлађи син Растко - Свети Сава: Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Прогон хришћана и геноцид над њима, широм свијета, гори је данас него икада у новијој историји”, коментарише Њусвик, 16. фебруара 2019 године, извјештај римокатоличке организације ”Помоћ Цркви у невољи”. Западне владе не чине довољно да се овај прогон хришћана заустави. “Крст носити нама је суђено“; зато, каа се Крстом осењујемо и када Крст целивамо, ми показујемо да примамо и његово назначење – страдање.
Догађај посечења Светог Јована Крститеља представља како у историји човечанства тако и у историји спасења људског рода, збитије које нам открива сву суштину и начин злоупотребе људских слабости које, у крајњем степену, доводе до злочина. Уједно, овај догађај открива нам и пут којим човек преваљује од страсти до сопствене смрти.
Често се многи родитељи чуде одакле се код њиховог сина или кћерке појављују проблеми. На пример, дете је сувише немирно, ћудљиво, агресивно, лоше учи, изостаје с наставе, долази у сукоб с наставницима и укућанима, сувише је узнемирено, стидљиво, спопадају га свакојаки страхови и тако даље. Све су то различити симптоми дечијих проблема с којима родитељи морају да се суочавају. Само незнатан део тих симптома могу бити тешкоће самог детета у чистом облику. Већина њих су проблеми породице у којој дете живи.