Истинско самопоуздање или самоувереност
Лидер, победник, сигуран у себе, самопоуздан… само су неки од атрибута какви би требало да касе човек данашњице. Но, шта је истинско самопоуздање, да ли је свака увереност у себе са хришћанског становишта погрешна, шта значи ослањати се на себе али и на Бога у истовремено, да ли је хришћански људима постављати границе, да ли је хришћански некога одбити, некоме рећи „НЕ“, како се односити према свом неуспеху. И коначно, какав је стварно живот у Христу, а какав ми замишљамо да ће бити па се касније изненадимо или чак разочарамо.
Епископ - икона Христова
Свети апостол Павле говори о узвишеној епископској служби казујући да ко епископство жели, добро дело жели (1Тим З, 1). Настављајући, он набраја и врлине које треба да красе васцело биће једног епископа, јер, по речима светог Јована Златоуста: “Сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот”. У том духу, исти светитељ саветује епископе речима: “Уколико будеш водио живот достојан (свога чина), нико те неће презирати због узраста, него ће ти се још више свако дивити”.
Завет учиних са очима својим
Блуд не живи у нашој утроби и не налази се у анатомским детаљима. У крајњој мери, код мушкараца блуд живи у очима. Не видиш и миран си. Угледаш и запалиш се. Чак је и Давид пао у ватру случајно видевши женску лепоту.
Да ли су Хришћани данас мученици?
Често заборављамо - бити номинални Хришћанин није исто што и бити истински Хришћанин. Номинални Хришћанин постајемо изјашњавањем на попису, када славимо (питање је и како!) крсну славу, или носимо на себи неко хришћанско обележје. Иако ништа од наведеног није непотребно, то нас не чини Хришћанима. Томе нас чини искључиво једна ствар - хришћански живот.
Шта ће ми Црква када ми је Бог у души?
Ако бисмо иоле, чак и површно завирили у то колико је заиста хришћана у нашем окружењу, били бисмо пренеражени! Истина, велика већина би се данас изјаснила тако, али, брзо би додали да нису фанатични верници који сваке недеље иду у цркву. Јер, шта је њима до цркве и попова када они имају Бога у својој души.
Покајање је убица страсти
Покајање је без сумње основа духовног живота. Без покајања нема приближавања Богу и побеђивања страсти и греховних склоности. Господ нам је дао велики дар – дар исповести, захваљујући којој се ми ослобађамо наших страсти и греховног живота.
Испаштају ли деца родитељске грехове?
Стара изрека „једоше оци грожђа киселога а деци зуби трну“ на најдиректнији начин упућују на схватање да су деца, на неки начин, баштиници родитељских грехова и отплаћивачи њихових дугова. Овакав став уноси стрепњу и узнемирење међу људе, али, ова опомена нема превелики ефекат. Зло и грех се и даље чине без обзира на децу. Има ли, дакле, истине у овој изреци?
О томе где зло обитава
Није потребно никога понизити да би се славио Христос. Није потребно никог другог победити да би смо били бољи хришћани - до саме себе. Наше срце је поприште те битке и ту верујући људи воде своју невидљиву борбу. Оно на чему се заснива аутентична јеванђелска, хришћанска вера, је да је Христос већ победио свет својим смирењем и Васкрсењем и да ту победу ми већ баштинимо.
Подаримо деци смисао за лепоту
Данас већина деце нема много смисла ни за спољашњу, а камоли за унутарњу лепоту јер је савремено друштво узвисило култ ружноће које многи оправдавају тиме да је то реалност нашег времена. Ипак, родитељима на располагању стоји много тога што могу да понуде својој деци као алтернативу и противотров савременом култу ружноће? Потребно је само да буду заинтересовани, мало креативни и да не буду лењи.
Лицемерствo
Опомињао је Господ своје ученике да се чувају се квасца фарисејскога, а то је лицемерје. Говорио име је да то мало квасца све тесто укисели. Човек покретан лицемерјем увек се креће у мочварним и тамним дубинама људске природе, газећи тако достојанство и своје и других. Зато лицемјерје неријетко води ка најтежим гресима.
Гордост – прикривена и опасна
Гордост је опасна, скривена и тешко искорењива, као ништа друго. Опасна је гордост зато што се небо закључава за горде и, уместо неба, ад им се припрема. Гордима се Бог противи - каже Писмо. Само љубав ствара поуздано и живо, а гордост је јалова, зато што јој ништа и не треба ван себе саме.
Христови тајни ученици
Некако је у природи човека (а ни хришћани ту нису изузетак) да осуђују оне који се истичу у друштву, било своји положајем, влашћу, угледом или имањем. Притом и не помишљају да управо тај кога они осуђују на основу спољашњих признака, може бити неупоредиво ближи Христу него они који осуђују.
Наука и Бог
Наука спада у ред најдинамичнијих производа људскога духа. Она је у непрестаном кретању и никада не стоји у месту. Истовремено, ни њен однос према Богу, Творцу свега видљивог и невидљивог, не представља једном за свагда одређен став. Најновији аргументи у корист постојања Бога појавили су се на крајње неочекиваном месту – изнела их је сама наука!
Свети оци о виртуелној стварности
Реч „виртуелан“ се у потпуности одомаћила у нашем свакодневном говору и у наше животе ушла је са компјутерском технологијом и интернетом. А шта би, заправо, требало да значи ова реч? Виртуелни значи умишљени, а умишљање је – уображавање. Уображење је сфера делатности духова злобе и у својој суштини она је – лаж.
Богословље очима космонаута
Герман Титов био је први космонаут који је у свемиру боравио дуже од 24 сата. По његовом повратку људи су очекивали да чују нешто спектакуларно, међутим, он је узбуђено изјавио: „Оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је Земља тако мала“. Овај текст, наравно, није о Герману већ о једном другачијем погледу који нас приморава да свет погледамо другачијим очима.
Воштаница за Деспота Лазића
На празник Свете Петке, која је и заштитница деце која болују и мајки чија деца подносе тешке патње, приносимо воштаницу од речи за јагње Божије, многострадално и чисто, 12-годишњег Деспота Лазића, који је носио на себи ране Христове, од првог до последњег дана свога живота, а недавно се преселио у Царство небеско.
О глади
Економску кризу најпре приметимо кроз недостатак средстава за живот. Круна ове кризе долази са глађу. Оно, међутим, што не видимо јесу узроци који до глади доводе. А сви они могу се сместити у један једини - духовни!
Шта је за нас срећа?
Људи једни другима желе срећу у разним приликама, за Нову Годину на пример, али шта је срећа? Како је неко може дефинисати? Наместо прешироког и непрецизног појма срећа, Јеванђеље и живот у Христу нуде нам радост која није ништа друго до љубав Христова која вавек остаје у човеку, само ако човек то и жели.
Прича из београдског трамваја
Иза наше привидне спољашње побожности пречесто се крије незаитересованост, отупелост и неосетљивост за друге људе. Пречесто нисмо кадри да у њима препознамо самога Христа, те тако пропуштамо прилику да у малим доброчинствима учињеним малим људима, остваримо јеванђелску заповест. Стајање на Литургији и читање из молитвеника није довољно да би се Христос вером уселио у наша срца.
Хришћанин никада није сам
Постоји велика група људи, који себе сматрају верујућима, а при том налазе све могуће разлоге да не би ишли у Цркву. Да ли је могуће бити хришћанин и при томе не ићи у Цркву?!