Не чини прељубе
Немој, роде мој, роде мушки, да не чиниш прељубу зато што верујеш да ће те Бог казнити и мучити због тога. Не бој се. Лажу те. Неће ти Бог ништа. Биће тужан, али ти неће наудити. Немој чинити прељубу, зато што ћеш, учиниш ли је, убити себе и своју слободу и убићеш друге. Погледај, роде мој, роде мушки…
Будите задовољни оним што имате
Огромна већина људи машта да учини нешто велико у животу, нешто по чему би га запамтило макар његово окружење. Неки све своје наде полажу на имање и богатство сматрајући да је у томе сигурност и квалитетан живот. И скоро да се нико не задовољава оним чиме заиста располаже. А управо ту лежи клица наше животне радости: да будемо задовољни оним што имамо.
Ритам причешћа
О теми причешћивања постоји раширена заблуда која уопште не одсликава изворни православни доживљај. Неки верују да је причешћивање дозвољено само два – три пута годишње. Такво схватање је потпуно погрешно и далеко од истине. Оно кривотвори изворни православни доживљај и озбиљно угрожава духовни живот. Изврће целокупно православно хришћанско учење о Светој Евхаристији и собом носи духовне опасности за вернике који се духовно подвизавају.
Да ли је смирење слабост?
Понекад се може чути да хришћанско смирење означава душевну слабост. Да ли се слажете с таквим гледиштем? Истина, зар није слабост подметати своје образе надесно и налево, попуштати и жртвовати нешто своје?
Какав је филм душекористан?
Свети оци казују да су очи орган који највише човека везују за земљу и да очима најпре упијамо све лепоте, али и саблазни света у којем живимо. Ако нам је јасно да живимо у времену веома разнијених визуелних уметности, онда нам је јасно колики утицај на духовно стање човека оне имају. Зато нас и занима какав би требало да је филм који би благотворно утицао на човекову душу.
Не узвраћајте зло за зло
Господ наш Исус Христос, кроз јеванђељску причу о немилосрдном слузи, тражи од нас да праштамо да би нам било опроштено. Праштање, од срца нарочито, тешка је школа и за већину нас скоро неостварив изазов. Као и у свему, и у овоме бисмо морали кренути од нижих разреда.
Људи воле да се смеју
Постоји време плакања и време смејања. Треба да научимо да плачемо у право време и да се смејемо у право време. Треба још да научимо да не плачемо онда кад треба да се веселимо и да се не смејемо кад је време за плакање. Односно, треба да учимо да разликујемо времена. Опасно је грешити у овим стварима.
Накит, шминкање и тетовирање
Ако бисмо направили анкету са питањем: шта људи мисле о кинђурењу, шминкању и тетовирању, верујемо да би претежна већина у томе видела само естетику и ликовност. На овакав закључак наводи чињеница да на улици скоро да и не можемо срести ненашминкану жену која на себи нема накита или мушкарца без тетоваже. Да ли је у питању само естетика, или је по среди и нешто друго?
Праштајте, увек праштајте!
Постоји једна болест, разорна и опасна и у својој бити дубоко нехришћанска. На жалост, од те болести ријетко је ко од нас имун. То је болест непраштања, болест суђења и осуђивања. Иза ове болести је болест најгора по хришћанску душу, а то је – смртни гријех гордости. Гордост је узрочник свих других моралних болести, иза њих стоји, подстиче их и подупире.
Хришћански послодавац и радник
По хришћанском учењу није сваки труд и рад благословен, већ онај који је на добро људи. Ако служи егоистичним интересима или удовољавању гресима духа и тела, рад није богоподобан. Творећи, човек је са-стваралац, сарадник Бога. Вернику, ма које хришћанске деноминације, уколико је упознао веру, није тешко да зна како треба да поступа, био он радник „на своме“, или „туђем“, послодавац.
Међусобно уважавање супружника
У времену у којем живимо много шта се изменило, особито у односу човека према човеку. На позорници међуљудских односа најважнији су, свакако, они међу супружницима. Као што је брак темељ породице тако је и међусобно уважавање супружника темељ брака. А без доброг темеља, ни грађевина се не може на дужи рок одржати.
Суд Божији и судови људски
Претежна већина људи, нажалост, суди о другим људима на основу спољашњег изгледа или понашања не марећи за то шта је у срцу човека кога и не познају.
Вера, безверје и наш избор
Вера у Бога је посебно откровење човековој души, кад се Господ Бог открива човеку који Га искрено тражи. Тада човек у свом срцу одједном открива да нам је Небески Отац близу и нашу посебну потребу за општење с Њим. Постаје јасно да се биће не ограничава само материјом и да је човеково предназначење вечност, а наше стање у вечности зависи од наше близине Богу.
Увређеност – чедо егоизма
Човек који крије увреду у себи, сам себи наноси патњу. Иако се мучи због, како он сматра, потпуно објективног угњетавања од стране других, њега заправо муче сопствене мисли и осећања. Зато је стање увређености једно велико самомучење. А све је у једном узроку: у нашем егоизму и недостатку жеље да схватимо ближњег .
Бранити себе и своје
Прије извјесног времена, у нашој заједници, десио се немио догађај: наш човјек, дијете наше, у самоодбрани, и бранећи породицу своју, у својој кући, убио је лопова, провалника. Пролио је крв, што се каже. Чујем од његових, њему блиских, да га та несрећа дубоко погађа и да он смирења нема.
Чувајмо веру од фанатизма
Стање вере и верника у наше време јасно илуструје да није мали број оних који не могу да превазиђу религијски фанатизам и ослободе се национализма. Ништа мањи број није ни оних који не могу да се ослободе потребе поређења са другима у жељи да себе истакну као узоре које треба следовати.
Tри кризна периода у породичном животу
Постоји једна кованица, једно опште место, које спомињемо кад год и са ким год да се сретнемо и започнемо разговор о суштинским проблемима живота; то је - да живимо у времену кризе. Свеопште кризе. Ипак, утисак је да се све те појединачне кризе имају свој корен у кризи породице. Свака криза је испит. Криза у породичном животу је провера чврстине тога какве односе смо успели да изградимо у породици.
О женској лепоти
Вреди ли толики труд и бриге утрошити на стварање и неговање лепоте, која пролази, а за многе и недостижна? Шта се тиме добија? Осим што разбуктава страсти, та махнитост за лепотом заводи многе и многе друге умове, квари срца и шкоди душама.
Незнање и равнодушност
Умеће читања нам је од Бога дато. Али, то умеће је само средство док циљ бирамо сами. За човека хришћанина циљ овог умећа јесте - Свето Писмо и ако га не читамо нама овладава непријатељ страшнији од свих - незнање и равнодушност према служењу Богу. А где ови непријатељи завладају хади се срце и замире живот.
Људи воле да се смеју
Постоји време смеха и време плача. Треба још да научимо да не плачемо онда кад треба да се веселимо и да се не смејемо кад је време за плакање. Опасно је грешити у овим стварима. И кад се грешници веселе – светима није до смеха. А кад се свеци буду радовали и веселили, тада ће грешници да чупају косу и да се посипају пепелом.