Већина модерних хришћана једноставно не верује да натрприродни свет има било каквог утицаја на наш свакодневни живот. Знају за анђеле и да их има много, али сматрају да они не живе овде, већ у некој далекој земљи која се зове “Небо” и интервенишу само у изузетним приликама. Али Библија каже другачије!
Отац Рафаило (Бољевић): Уколико вјерујете - приступајте Светом Причешћу! И радујте се! Ако не вјерујете - покајте се, неки неисповјеђен гријех и даље живи у вама. И Дух Свети не дјелује и очи не отвара, те не видимо и не вјерујемо. И као дар покајнику, даће се да прогледа. Да оживи, да васкрсне, да види Васкрслога Христа. Јер, онај који је видио Васкрслога Христа у Цркви у Тајни Причешћа, он је сам васкрсао. Тај више не може да умре!
Мученици су радо ишли на муке, чак и мала деца. Ко се не боји лава и џелата са секиром? Али, они нису гледали лава или џелата, већ Христа, Који се налазио иза лава или џелата и – нису се плашили. Сваки човек кад му је тешко треба да стави Христа као противтежу. Онда ће, као што је у Старом Завету Мојсије горку воду претворио у слатку, и вода искушења добити сласт, ако у њу ставиш Христа, ако Га се сетиш и ако Га ставиш испред себе.
Наше тело је сејано у трулежи, а васкрснуће у нетрулењу; оно је посејано у понижењу, а биће подигнуто у слави; сеје се у слабости, устаје у снази; сеје се природно тело, васкрсава духовно тело. Стога ће васкрсло тело бити нетрулежно, озарено небеском светлошћу, снажно, ослобођено људских слабости и потпуно прожето духовном енергијом. И упркос томе што ће стећи друга својства, задржаће особине које су му карактеристичне и у земаљском боравку.
Иако си у гроб сишао Бесмртни, уништио си Адову моћ и Васкрсао си као Победилац, Христе Боже. Женама мироносицама си рекао: Радујте се! Твојим Апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење.
Загрлимо један другога, рецимо браћо, и све који нас мрзе опростимо са речима Христос Васкрсе. О колико радости и љубави у овоме светоме дану. О колико неизреченога милосрђа Божијега према грешноме човјечанству. Син Божији васкрсава из мртвих и својим смрћу уништава смрт и онима који су у гробовима живот дарује!
Васкрсење Христово је највећи догађај у историји. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија. Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Васкрсење Христово је обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење реалности вечнога живота.
И ове године Благодатни огањ се на Велику суботу спустио у Цркву Гроба Господњег у Јерусалиму, пружајући благослов православним верницима широм света. И не без разлога, ову ватру називају чудесном: научни експерименти изведени током Силаска Благодатног Огња показују и необјашњиво присуство хладне плазме у ватри, која онемогућава да се верници опеку, што је чудо над којим закони физике немају моћ.
Велики дан је Велика Субота. Дан Христовог одмора. Он који није имао одмора, Он се одмара у гробу у овај Свети дан. Одмара се ради нас и нашега спасења. Својим одмором, Он силази у ад, Он је присутан међу нама, Он нам припрема пут за Царство Небеско, и припрема се за Васкрсење, и кроз њега припрема опште Васкрсење мртвих.
Грех врши свој посао, грех увек хоће да убије Бога; и твој и мој грех и свачији грех само то жели. То му је крајња мета. Да ли смо свесни тога? И ђаво помоћу греха увек потисне из тебе нешто Божије, нешто Бесмртно. Сваки пут убије у теби мало Божанскога. Тако један грех, тако други, тако трећи... Ако се не кајемо, ако се не исповедамо, грех нарасте као Јудин грех, и убије Бога у твојој души. Али, Христос је као Богочовек данас победио грех за све нас.
Гледајући Онога који је висио на крсту, разбојник је као у огледалу видео свој морални пад. Све најбоље што је било скривено у њему, пробудило се и тражило излаз. Он је схватио да царство пониженог и срамној смрти препуштеног Исуса из Назарета "није од овога свијета". Али управо то царство разбојник је сада и тражио. Затварала су се за њим врата земнога живота, отварала се вечност. Свео је рачуне са земаљским животом, сада је мислио на живот вечни.
Докле год вас људи повређују, Христос ће вас пратити, све док вам људи осујећују снове, Богородица ће бити у свој ширини вашег срца, и у Њеном наручју биће места за све нас, и за издајнике и издане…
Рече Господ: Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јов. 6, 54). Прошло је пуна два миленијума какоје Господ поставио трпезу и, ево, она још увек стоји пред нама постављена. Нити се икада дизала нити ће се дићи до скончања времена и историје. Ту је и чега да јој се приђе и благује.
Најстрашнији суд је, кажу свети, суд сопствене савести. Спознаја да смо се огрешили о љубав Божију тако што смо се одрекли самога Господа. О томе нам ништа тако јасно не указује као јеванђелско сведочанство о одрицању апостола Петра од Господа.
Људи су желели моћног краља, али Исус је дошао као смирени слуга. Тражили су да виде Његову силу, али Он је само нудио спасење кроз љубав. Желели су славу, али Он је понудио Себе. И ми понекад тражимо величину на погрешним местима: у спољашњости, а не у срцу. Истинска моћ лежи у смирености, љубави и жртви.
Верујте да вас Спаситељ увек посматра и види вас све са свим вашим мислима, жалостима, уздасима, у свим вашим околностима, као на длану. Молите се пред иконом Спаситеља, као да сте пред Њим Самим. Човекољубац је присутан са њом благодаћу Својом; и очима, на њој насликаним, тачно гледа на вас. Запамтите да су очи Његове очи Божије, уши Његове уши Бога свуда присутног.
Ове, последње Велике недеље Васкршњег поста (Страсне седмице), у којој се сећамо успомене на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа, у нашим храмовима обележавају се: Велика Среда – Велики Четвртак (Велико Бденије) – Велики Петак – Велика Субота и Васкрс (Васкрсење Господа Исуса Христа)
У својој верској разводњености и хладноћи, ми људи охладнелих срца и осушених умова, тешко примамо и мања чуда него што је чудесно подизање из мртвих, трудећи се да свему дамо наше људско објашњење. Свеколика стварност која нас окружује, и она која је у нама самима, сведочи да је чудесно и показује Чудотворца, само што ми то не видимо.
Свети Дамаскин Студит пише да праведни Лазар никада није испричао шта је видео у паклу. Видевши адске муке, стално је осећао горчину у устима и није могао ништа да једе, а да се претходно не заслади. Такође, никада се није ни смејао. Само једном, када је видео како је једна особа украла земљани суд, нацерио се и рекао: „Глина краде глину“, о чему је писао и црквени историчар Никифор Калист Ксантопула.
Да ли сте икада помислили шта осећају просјаци и бескућници? Да ли и они носе у себи искру Божје Светлости и заслужују да буде третирани са достојанством и поштовањем? Следећи Христа, отворимо своја срца за њих, без осуђивања, већ са саосећањем и разумевањем, јер је и Он, иако је и Сам прошао путем понижења и патње, пружао руку онима који су на дну друштвене лествице.