На шта нас позива Крст Христов? Да се сетимо Крста као избора. Избора од кога зависи све у свету и без кога је све у свету - тријумф зла и тмине. “На суд сам дошао у свет овај” - говори Христос. На том суду - суду распете Љубави, Истине и Добра - стоји свако од нас. Зато, не заборавимо: крст је у нашим рукама!
Икона није само слика, већ прозор у духовни свет. Недавно сведочанство чувара Хавајске Иверске иконе, Нектарија Јангстона, о девојчици у Енглеској, коју је исцелила Пресвета Богородица, представља снажно сведочанство о вери, нади и чудесној моћи Божјој.
Бог никада никог не оставља и не напушта. Ми смо ти који Њега остављамо. Јер нећемо да трпимо и да носимо Крст свој. А Бог је у животу сваког човека зацртао да пролази кроз искушења у овом свету, као што нам је и Христос показао Својим примером. Зато се радујмо када пролазимо кроз пећ која прочишћује, јер кроз њу не пролазе кукавице, него само они којима је Царство Небеско припремљено.
Ко се узнемирава духом хуле, и ко хоће да га се ослободи, нека зна да за такве помисли није он крив, него нечисти демон који је једном рекао самом Господу: "Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се." Ко презире овог непријатеља избавиће се од ове муке; али ко се на други начин труди да ратује против њега, изгубиће, јер ко настоји да савлада духове речима је као онај који покушава да заустави ветрове... Зато и ми, не прихватајући помисли које нам потура, кажимо: иди од мене, сатано. Само Господу Богу своме поклонићу се, и само Њему ћу се покоравати.
Канцеларија за борбу против секти Митрополијe пафоске Грчке Цркве је у свом саопштењу јавно упозорава вернике на опасности вежбања јоге. Црква власт сматра да је јога, уместо да доноси духовну добробит, у ствари средство за повезивање са демонима.
Нисмо се родили да би плакали. Можемо плакати у неким тренуцима, пет минута, пет дана, али не и цео живот. У Кога верујеш? У Онога Ко је жалост? Не, Христос је Радост. Он је решење твојих проблема. Он нас позива да верујемо, чак и када нам се чини да је све изгубљено. Јер, када верујемо, чуда су могућа.
Добротом треба пригрлити свакога, а када се ми потрудимо у овом делу Божијем, учиниће и Бог Своја чудеса. Како бити прозорљив? Ако људима око нас чинимо добро, лако је пророковати да ће од свега тога изићи добро. Да ми, православни хришћани, прозиремо вољу Божију и према њој да деламо. Да чинимо добро свакоме и да проричемо добро свима, па и нама, у Царству Небеском!
У сени све веће глобализације и технолошког напретка, надвија се мрачна претња која би могла заувек променити лице наше планете. Древна пророчанства о доласку Антикриста, дуго сматрана митом, све више попримају облик застрашујуће реалности. Док се свет суочава с невиђеним изазовима, а моралне вредности све више еродирају, све је очигледније да се приближавамо времену када ће се зло открити у свој својој моћи.
Не бој се, јер Ја бејах мртав и ево сам жив. Ја сам власник смрти као и живота. Ја сам власник времена, као и вечности. Не бој се! Ва вијек вијека Ја сам жив. И ти ћеш бити жив са Мном. И сви они који Ми остану верни и не убоје се, биће живи са Мном. Не бој се, јер Ја сам - алфа и омега.
И монах и сваки прави хришћанин, ако почне са покајањем, све ће стећи. Ако се онај, ко се труди за спасење спотакне, па чак и ако падне, не треба да се због тога смућује, него нека и даље чврсто држи свој пут; јер без борбе на овом путу се не остаје.
Од времена када је Исус ходао земљом, људи су се питали: „Ко је овај човек?“ Данас, две хиљаде година касније, то питање је и даље актуелно. Док неки виде у Њему само доброг учитеља, други Га повезују са митолошким фигурама или историјским личностима из других култура. Међутим, апостол Петар је јасно изјавио: „Ти си Христос, Син Бога живога.“ Ова исповест је била прекретница у историји хришћанства и постала је темељ наше вере.
Православни хришћански живот се разликује од свих осталих облика хришћанства, иако можемо са сигурношћу рећи да и међу хришћанским јересима и конфесијама има праведних људи који живе хришћански. Чудни су путеви Божији и Његова промисао да све људе обасја Својом мудрошћу, односно, да сваког човека додирне Свети Дух.
На крају сваке службе свештеник набраја имена светитеља којих се Црква тог дана сећа. Али два су имена која се чују сваки дан и на свакој служби - то су имена родитеља Пресвете Богородице, праведних Јоакима и Ане. Шта се зна о овим светитељима? И зашто им Црква даје тако посебну част?
После обиласка многих Православних цркава и манастира широм света, Мироточива и чудотворна Хавајска Иверска икона Пресвете Богородице стиже и у Европу. Верници у Швајцарској, Француској, Италији, Белгији, Енглеској и Ирској имаће прилику да се поклоне икони која непрестано мироточи од 2007. године.
Постоје људи које сви презиру, осуђују; убијају их, а они оживљавају. Понижавају их, а они се у понижењима прослављају. Клеветају их, а они се показују праведним. Вређају их, а они све поштују. Када чине добро, кажњавају их као злочинце. А када их муче, радују се као да живот поново добијају. Ко су они?
Реч, произнесена оцем нашим Тимотејем, патријархом Александријским, поштовања достојним. Он је саставио ову реч поводом празника Чуда архистратига Михаила, да би показао велику милост, даровану од Бога људима.
“Много је званих али мало одабраних” – говори Господ својим ученицима. Ако повучемо паралелу можемо рећи и овако: “Много нас је у Цркви, али је мало оних који уистину знају шта значи право исповедање вере Православне. Занесени традицијом, ретки су они који се удубљују у срж православног исповедања. Када наиђемо на једног таквог онда можемо чути ове речи…
Гледамо ли на Христа као на пријатеља, или као на некога ко је ту да испуни наше потребе? Да ли је наш однос са Њим заснован на љубави, поверењу и узајамности? И да ли Му се обраћамо са истим поштовањем као што бисмо се обратили најбољем пријатељу?
Иако се брзо живи, иако људи много и напорно раде и умарају се те су због тога нису у могућности да се посвете молитви одвојивши део дана за њу, ипак се може обратити којом молитвеном речју Господу. У вожњи, при физичком раду, пред улазак пацијента у ординацију, пред разговор са претпостављеним или потчињеним, пред стројем војника… У сваком послу могуће је пронаћи тај малени простор за сусрет са Њим. Свако може да нађе своје речи, своје време и свој начин за разумно служење Богу.
Православни Крст је више од једног предмета - он је светиња, молитва и извор утехе за вернике. Иако једноставан на први поглед, он одражава дубоке теолошке истине и служи као визуелни приказ хришћанске вере. Али, поред овог, постоји много других варијација крста познатих у православној традицији. Овде су приказани неки од њих.