А живим не ја, него живи у мени Христос
Свети апостол Павле вели да понекад својим посланицама нуди благу храну, млеко; онда када види да би јака храна могла бити тешка и несварљива почетницима у вери. На другој страни, хришћане из јеврејства укорава што не напредују у вери него су ослабили и успорили свој ход ка спасењу. Међутим, знао је, као Галатима, рецимо, да пише да се окане законичког формализма и да истински пригрле веру у Христа Господа.
Зашто се мртви враћају у сновима
Према управо завршеној студији, истраживачи у Хоспису и Центру за палијативно збрињавање у Бафалу (САД), након деценије проучавања неизлечивих пацијената, закључили су у свом опширном истраживању да их неколико месеци пре смрти преминули рођаци посећују у сну. Како Православна црква објашњава овакве догађаје?
Северна Царица: Тихвинска икона Богородице
Тихвинска икона је симбол непобедивости вере Православне, подсећање да се победе не добијају само оружјем. Она је звезда која сија не само у Русији, него у целом православном свету. Са њом су повезана многа чуда, али и пророчанства о будућим временима.
Зашто кажете да се нико није вратио са „оног света“? Ја сам!
Онострана посмртна искуства одувек су привлачила пажњу људи, како оних који верују у такву могућност, тако и оних који у то не само да сумњају већ је категорички одбијају. Ипак. Много је сведочанстава о сусретима људи са вечношћу и њиховом боравку у “оном свету”. Ево једног таквог сведочанства.
Петaр и Февронијa: чудотворни супружници
Православна црква данас прославља Петрa и Февронију, супружнике које ни смрт није могла да раздвоји. Људи су веровали да је лоше сахранити монаха и монахињу заједно. Њихова тела су положена у различите цркве, али су се чудом сутрадан нашла заједно у истом сандуку. И поред поновних покушаја да их раздвоје, тела светих нађена су да заједно леже у истом сандуку. Коначно, сахрањени су заједно, као што су и желели. На њиховом гробу су се догодила многа исцељења, као потврда њихове љубави и моћи вере и сматрају се заштитницима брака и породице, молећи се Богу за мир и благостање свих супружника.
Како је девојчица која је изгубила битку с раком утврдила моју вјеру
Јулија је имала дубоку веру у Бога, која јој је дала снагу да се носи са болешћу. Веровала је да је све у Божјим рукама и да иза сваке патње постоји неки смисао. Прича о Јулији је снажан пример како живети живот са храброшћу, оптимизмом и вером. Њена вера нас инспирише да живимо живот без страха, испуњен љубављу и да у чак и у најтежим тренуцима, имамо искрено поверење у Божији промисао.
Свето Писмо о здравом начину живота
Можда никада више брига за здравље није била израженија него у ово наше време. И опет, никада више болести. Људи све више ''инвестирају'' у своје здравље трошећи велике суме новца, а опет, само им једно не пада на памет – начин живота. Предајемо се науци и ''научницима'' да нас кроз живот воде и не сањајући да је Онај који је Пут, Истина и Живот, истовремено и савршено здравље.
Бог је са тобом у свој лепоти коју је за тебе створио
Колико год мудар човек може постати, колико год било његових лабораторија, никада неће бити у стању да створи ни један лист, ни једну влат траве, ни један цвет. Знај да је цела Творевина је огледало силе и лепоте Божије и знак Његовог присуства међу нама.
Свештеник творевине
Творевина тугује, вели апостол Павле. И не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи. Но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек.
Како волети непријатеље
Реч "опрости" је велика тајна. Нема веће среће од тога да опростимо, чак и онима који су нас дубоко увредили. Што је увреда неправеднија и суровија, тим је већа и светлија радост коју осећамо када опростимо! Ако волимо непријатеље наше, постајемо храм у коме обитава Господ. Бога не могу да сместе у себе ни Небо ни земља, али Га смешта у себе сићушно људско срце.
Клиничка смрт или „излет“ у други живот?
Како објаснити мистерију клиничке смрти? Шта се дешава у тренутку смрти? Зашто мртви долазе живима? Објављујемо део говора који је у Москви одржао Андреј Гнездилов, професор Одељења за психијатрију Санкт Петербургске медицинске академије, председник Руског удружења онкопсихолога, професор на Одељењу за геријатријску психијатрију Психонеуролошког института, почасни доктор Универзитета у Есексу (Велика Британија) и аутор бројних књига.
Најстарије слике апокалипсе
У манастиру Светог Дионисија на Атосу налазе се фреске које су најстарији потпуни прикази догађаја описаних у књизи Откривења. Произашле из многих легенди и оригиналних тумачења, оне приказују низ коначних удараца који ће задесити човечанство. Иако ове фреске датирају из 1560-1564. године, многи на њима виде нуклеарну експлозију, бомбардовања, тенкове, бацаче пламена и друге реалности модерног света.
Сузе на икони Мајке Божије: Прича о вери, нади и утехи
Одавно се зна за случајеве мироточења и чак и крвоточења икона. То се најчешће дешава у црквама. Мироточење кућне иконе најређа је појава. Али нико не може да да тачан одговор на питање: "Због чега плачу иконе?". Научници који су испитивали миро које истиче са икона су се уверили да оно по свом саставу не садржи ништа овоземаљско. Ипак, можда и не треба да покушавамо да докучимо истину. Верујући људи кажу: "Само Господ зна"...
Тајна Божијег ћутања
Плашимо се живота. Плашимо се да будемо. Плашимо се свега. И тако, ми не живимо, не постојимо. Као да лутамо кроз пустош изгубљених тренутака, протраћених дана, драгоцених Божијих дарова, које нам је Бог дао да бисмо их провели са Њим, са собом, са нашим ближњима. И тражећи од Бога да угаси наш бол, често наилазимо на тишину. Али та тишина није знак равнодушности, већ Његов одговор. Кроз патњу и бол, Он нам пружа снагу да се суочимо са изазовима, да превазиђемо страхове и да пронађемо утеху у тешким тренuцима.
Име Пресвете Богородице прогони све духове
Кад се коме јави било какво виђење јавно или у сну, одмах треба да се правилно прекрсти, а потом да изговори молитву "Богородице Дјево". Свако треба да зна да зли духови могу да узму облик анђела, сваког светитеља, чак да се представљају и самим Господом Исусом Христом. Али не могу носити "Крст" или се преобразити у лик Пресвете Богородице.
Пут за Нигдину
Данас свет обележава свој дан борбе против наркоманије за коју се верује да је једна од најтежих болести времена у којем живимо, болест која односи убедљиво највећи број људских живота. Наркоманија је смрт пре смрти, предаја и одустајање од себе пре него што човек себе и постане свестан.
Појашњење „саблажњујућих“ учења Цркве
Пре отприлике две хиљаде година догодио се сваког чуђења и дивљења вредан догађај: Господ Бог постао је Човек Исус Христос. Човечанство, које је Он дошао да искупи од власти греха и смрти, Му је на Његово Божанско Човекољубље одговорило тако што Га је - убило, и то на најсвирепији начин: распињањем на Крсту. Али, смрт није могла да задржи Животодавца, те је Он Васкрсао и након тога Духом Светим основао Цркву (Дап. 2), која је - како каже један од Христових Апостола - Тело Његово, Пуноћа Онога Који све испуњава у свему (Еф. 1:23).
Утешитељ
Дух Свети се налази између нас и види свачија дела. Чита помисли свакоме, свачију савест. Чује све што говоримо. Види све шта мислимо, шта верујемо, види све људе и сав народ. И као што сунце са једним својим зраком обасјава све, тако и Дух Свети све оне који имају очи. Они, пак, који нису привикли очи да виде ове дарове, нека не осуђују Светога Духа, него своје неверје.
Цркву води Дух Свети
Црква је била, јесте и биће. “И врата пакла неће је надвладати”. Нико не може да уништи Цркву Христову. Главно је да ми сами не одступимо од Христа. И Он нас никада неће оставити. “…Jа сам са вама у све дане до свршетка вијека” (Мт. 28:20).
Живети Духом Светим
Да није данашњега Дана, браћо и сестре, хришћанства не би било, Светих Апостола не би било, Светих Мученика не би било, Светих Исповедника, Праведника, Пустињака не би било. Да није данашњег Дана ни вас не би било! Да није данашњег Славног и Великог Дана – Цркве Христове у свету не би било. Овај свет би био и остао поприште смрти, тамница греха, пакао. Човек – човек би престао бити човек и извитоперио би се у ко зна какво чудовиште.