Немачки философ Лудвиг Фојербах је рекао:

„Човек је оно што једе".

Ако се хранимо Богом, Христом, на свакој Литургији, Евхаристији, ми постајемо Христос, односно почињемо благодаћу Духа Светог и да личимо на Христа, што и јесте наше и коначно назначење: обожење, охристовљење, нас и читаве творевине.

Не постоји љубав ван Христа

Бог је Љубав и који у Љубави пребива, са Христом пребива и који са Христом пребива, у Љубави пребива. Који се причешћује, Љубављу се причешћује и Њоме се храни.

Љубав има име, има и ипостас, личност, она је Троједина и њено име је Света Тројица, јесте и Господ Исус Христос. Не постоји љубав ван Христа, јер Он је Љубав и Љубав од Њега долази и Он нам је дао једини Образац Љубави. Само са Христом смо и слободни, јер Он јесте Слобода!

Радост и брига за творевину

Христом, Духом Светим, живи сва творевина, сваки човек Њиме дише, Њиме се креће и полази на дела своја, јер Христос је Живот, заједно са Својим Оцем и Својим Духом Светим. Сва твар слави Господа и Господ је у свој твари, сваком молекулу, у сваком делу свом.

Сва твар се радује Христу и:

– као што се облаци радују јутарњем сунцу, тако се и творевина радују свом Творцу, Христу

– и као што голубица брине о својим птићима, тако и Господ брине о својој творевини и о својим христићима, а посебно о онима који се хране Њиме, на Светој Литургији.

Живот као божанствена поезија

Зато будимо увек гладни Христа и нека нам Господ буде главна храна, Његово Тело, а Његова Крв главно пиће, нека нам Литургија недељом и празницима увек буде главни догађај.

Нека нам молитва увек буде главна мисао, а Исусово име увек буде главна и прва реч која излази из наших усана чим устанемо и цео наш живот биће једна божанствена поезија.

За Фондацију Пријатељ Божији, теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић