Сваке Велике суботе верници широм света у ишчекују Благодатни огањ у цркви Гроба Господњег у Јерусалиму. Велико чудо, силазак Благодатног огња, дешава се уочи Васкрса већ скоро две хиљаде година. Појава Светог Огња симболизује васкрсење Исуса Христа, излазак из Гроба истинске Светлости. Он силази на место где је Исус Христос био сахрањен након смрти на крсту.

Како се дешава само чудо?

Јерусалимски православни Патријарх, само у мантији са неупаљеним свећама и без икаквих средстава која би могла да наведу на сумњу о земаљском пореклу Благодатног огња, улази у Едикулу (гробницу где је Исус сахрањен након распећа) и моли се. Понекад молитва може потрајати и више од једног сата.

Појава плавичасте муње упозорава на скору појаву чуда. А онда се у Едикули појављују плаве ватрене кугле. Неки људи мисле да личе на капи росе. Било је случајева када је и сам Благодатни огањ палио кандила на Светом гробу.

Пошто је учинио чудо, јерусалимски Патријарх пали вату Благодатним огњем, а затим је преноси на свеће. Оне се деле верницима.

Благодатни огањ се разликује од природног огња и по чудесним околностима свог настанка. Молитвама јерусалимског Патријарха, унутар Едикуле (гробнице у којој је Спаситељ сахрањен после Распећа) разбуктава се ватра која има својства која се не могу рационално објаснити.

Благодатни огањ силази на Велику суботу управо по јулијанском календару, на коме се заснива православни литургијски циклус и датум Васкрса. Православни хришћани то виде као додатни показатељ истинитости своје вере.

Пркосећи законима физике

Отац Генадиј Заридзе научник и свештеник, отишао је у Јерусалим 2016. године, у саставу руске делегације, на силазак Благодатног огња. У разговору за „МИ Онлине“, отац Генадиј Заридзе је рекао да је, као научник, на пут понео са собом специјалне инструменте и опрему, како би спровео експеримант и открио шта се тачно догађа приликом силаска Светог Огња:

„Када се Ватра спустила, у близини су били дописници из целог света, око 100 људи. Када су сазнали да ћу да спроведем експеримент, били су веома заинтересовани за то и замолили су ме да учествујем у њему. Један од новинара је подигао свећу упаљену од Благодатног Огња, а ја сам у Ватру убацио сребрну плочу, уперио ласерски зрак у њу и измерио 42 степена – температуру хладне плазме(1), која не може постојати самостално у атмосфери. Скептични новинари који су стајали у близини током овог експеримента били су шокирани! Ово смо поновили неколико пута - резултати су били исти!“ - присећа се свештеник.

После 15 минута одлучено је да се поново измери температура, овог пута инструменти су показали 360 степени. Са становишта физичких закона, објашњава саговорник, то је једноставно немогуће - плазма нема одакле да добије енергију. Чињеница да се ватра усијала буквално је у супротности са законом очувања енергије:

Дакле, сваки пут када се Свети огањ спусти, неко време има својство хладне плазме. Када би се, рецимо, Свети огањ запалио шибицама или нечим сличним, како многи атеисти мисле, и појавила се хладна плазма, ово би била револуција у енергетици! Особа која би то могла да докаже добила би Нобелову награду.

У природи хладна плазма се јавља у природи у непосредној близини муња, аурори бореалис, метеорским траговима и вулканским ерупцијама. Хладна плазма је фасцинантна појава са широким спектром примена и у науци, индустрији и медицини. Добија се помоћу специјалног генератора који ради на високој фреквенцији, а јавља се само у инертним гасовима - неону, аргону, криптону и другим (тако раде, на пример, флуоресцентне сијалице).

Поред овог експериманта, изведено је још једно истраживање 2008. године, када је тим руских научника из Института за нуклеарну енергију „Курчатов“ спровео је мерења у Цркви Христовог гроба током Велике суботе. Користећи специјалну опрему, научници су мерили нискофреквентне радио сигнале који се појављују у време појаве Благодатног огња. Резултати су показали разлику у мерењима током појаве огња и у претходним данима.

Један од научника, Андреј Волков, сматра ову разлику „апсолутним чудом“. Он се сместио на неколико десетина метара од улаза у Цркву Гроба Господњег заједно са уређајима. Одједном је опрема за мерење електромагнетног спектра произвела индикаторе ван скале у дуготаласном опсегу. Волков је рекао да је са таквим индикаторима све требало да се запали, али то се није догодило.

Шта ће се десити ако не дође до силаска Благодатног огња?

1101. године верници окупљени у храму Гроба Господњег су први пут били сведоци како се Благодатни огањ није спустио. Међутим, то није довело до катастрофе, већ, напротив, до побољшања положаја православних.

У то време Јерусалим је већ две године био под контролом католичких крсташа, који су покренули прогон источних хришћана, које су освајачи са Запада презриво сматрали јеретицима. Представници Православља су протерани и изопштени из свих светиња, укључујући и храм Гроба Господњег. Међутим, након нестанка Благодатног огња, крсташи су одлучили да више не љуте Бога и вратили су права православним верницима. Следеће 1102. године поново се догодило предускршње чудо.

Други случај

И опет је прекид једне дивне традиције био повезан са гажењем Православља. 1579. године, као резултат интрига, право вршења службе Велике суботе код Гроба Господњег пренето је на представнике Јерменске цркве, која не припада православним црквама због низа кључних догматских разлика.

Дошло је до кршења утврђеног поретка. Међутим, Господ је, на свима очигледан начин, указао ко треба да буде учесник Његовог чуда. Када су се православни верници окупили на затвореним вратима Храма, ватра није дошла из Едикуле, где се молило јерменско свештенство, већ из напуклог стуба лево од улаза, где се налазио јерусалимски патријарх.

Дакле, формално гледано, силазак Благодатног огња у Цркви Гроба Господњег те године није десио.

Трећи случај

Најновији случај „несиласка“ Благодатног огња забележен је 1923. године. Сматра се да су разлог за ово били велики и брутални прогона верника Руске православне цркве. Совјетска влада је покренула кампању за прогон Светог Тихона, Патријарха московског и целе Русије. Једна од последица ових репресија била је немогућност Предстојатеља Руске Цркве да одржи празничну васкршњу службу.

Како прославити силазак Благодатног огња

Сведоци чуда у храму Гроба Господњег са весељем поздрављају Благодатни огањ, прелазе овим пламеном преко лица и косе, „умивајући“ га без икакве штете за себе: према причама многих сведока овог чуда, у почетку Благодатни огањ не гори. Штавише, има много случајева где је Благодатни огањ деловао исцељујуће на оне који се моле.

Отац Генадиј каже да се православни Арапи током тог догађаја радују више од свих. Арапи громогласно вичу, назовимо то „кондак и тропари“, али ми више личи на фудбалско напевање. Штавише, када су ми то људи који знају арапски превели, било је то нешто попут „Наш Христос се родио у нашем селу!“ И у овом тренутку су одушевљени: скачу, вриште, а ви се нехотице придружите. У нашем сталоженом, строгом, озбиљном стајању, одједном почињеш да се придружујеш овој дечачкој радости: Христос наш, Он се родио у нашем селу... Забава, весеље, сви се љубе, смеју... И тако мало мало све то постаје универзално весеље.

За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Иван Попов
Извор:tsargrad.tv

Напомене

(1)Хладна плазма је стање материје слично пламену, али са много нижом температуром. Уместо да је сав гас угрејан до јаких температура, само је мали део гаса јонизован, што значи да има електрично набијене честице. Због тога, хладна плазма може да има нека својства нормалног пламена, као што је емитовање светлости и изазивање хемијских реакција, али без изазивања опекотина.

Хладна плазма је стање материје у коме је гас делимично јонизован, што значи да садржи јоне, поред неутралних атома или молекула. Иако је температура електрона у хладној плазми веома висока, температура неутралног гаса може бити близу собне температуре.

Ево неких кључних карактеристика хладне плазме:

Ниска температура: Температура неутралног гаса у хладној плазми може бити близу собне температуре, док температура електрона може да буде и неколико хиљада степени Целзијуса.

Хемијске реакције: Хладна плазма може да изазове различите хемијске реакције због присуства реактивних врста насталих јонизацијом гаса. Ово својство хладне плазме се користи у разним применама, као што су стерилизација, чишћење површина и медицински третмани.

Природни феномени: Хладна плазма се јавља у природи у непосредној близини муња, аурори бореалис, метеорским траговима и вулканским ерупцијама.

Муње: Муње су један од најспектакуларнијих природних примера хладне плазме. Температура у каналу муње може да достигне и 30.000°Ц, док је температура околног ваздуха неупоредиво нижа.

Озон: Озон је гас који се налази у стратосфери Земље и који апсорбује штетно ултраљубичасто зрачење са Сунца. Озон је облик хладне плазме.