У априлу 2019, моју осамнаестогодишњу ћерку Ларису је ударио аутомобил. Када су ме позвали и рекли шта се догодило, била сам у цркви. Када сам у храму, обично или искључим мобилни телефон или га ставим на нечујно. Вероватно је мајчино срце сугерисало да нешто није у реду. Узела сам телефон и ужаснуто вриснула: „Господе, зашто!!!” И истрчала из храма.

Када сам стигла у болницу, лекари су већ оперисали моју ћерку. Поред озбиљних прелома, Лариса је имала трауматску повреду мозга и грудног коша. Лекари су дали све од себе, успешно обавили операцију, али моја ћерка је пала у кому због повреде мозга и других компликација. За све ово време дубоко сам се молила Светом Гаврилу за спас моје ћерке. Њено стање је остало озбиљно; доктори нису имали ништа охрабрујуће да кажу.

На празник Преображења Господњег отишла сам у цркву и причестила се. После причешћа приђе ми један монах, даде ми велику нафору и рече: „Ово ти је дао владика. Пошто је монах који ми је дао просфору био погнут и није ме гледао у лице, ја га нисам видела. Његове речи су ми биле чудне, пошто је тог дана служио само свештеник - тамо није било епископа. Помисао ко је овај монах и од ког епископа ми је дао просфору није ме напуштала.

Прошло је неколико дана и добила сам позив из болнице. Лариса је изашла из коме! Трчала сам невероватном брзином до своје вољене ћерке. Била је будна! Када сам ушла да је видим, почела је да плаче... И ја сам заплакала. Трудила сам се на све могуће начине да је утешим, а између осталог је рекла сам јој да сам се усрдно молила једном савременом грузијском светитељу, који се зове старац Гаврило.

"Покажи ми га!" захтевала је моја ћерка.
„Како да му покажем? Он је светац; он је у Небеском Царству“, рекла сам збуњено.
"Покажи ми слику, мама!"

На интернету сам нашла фотографију баћушке Гаврила и показала је Лариси. Њена реакција ме је заиста изненадила и уплашила.

Лариса је почела да плаче. Никада није била у цркви и није разумела зашто сам ишла у цркву. И одједном таква реакција на фотографију старца Гаврила! Кад се мало смирила, чула сам нешто невероватно од ње:

„Мама, знаш, спавала сам и видела тог истог свештеника, али нисам могла да се пробудим, ни да дођем себи. Дошао је код мене и рекао да је љубав изнад свега на свету. А данас је дошао до мог кревета и викнуо: Доста спавања! Хајде да се дружимо!'”

Укочила сам се на месту, а сузе су ми поново потекле из очију. Знате ли који је датум био? 26. август - рођендан старца Гаврила! На свој рођендан, наш вољени старац Гаврило дао је мојој ћерки нови живот!

Од тада је прошло четири године. Моја ћерка је постала активна у цркви и придружила се хору. Наручили смо икону старца Гаврила из Грузије, коју имамо на најистакнутијем месту. И сваке године на овај дан цела наша породица слави старца Гаврила. Певамо његов тропар и кондак, читамо му акатист, гледамо филмове о њему, кад седамо за трпезу, сећамо га се као великог светитеља, посланог нам од Бога у тешким данима.

А знате шта је још најчудесније? Испоставило се да је старац Гаврило рекао мојој ћерки док је била у коми: „Реци својој мајци да да Господа не треба грдити, већ Му се само захваљивати.”

Сетила сам се да сам грдила Господа, због чега се много кајем. Када сам била у цркви, када су ми рекли шта се догодило, вриснула сам: „Господе, зашто?!” И тако брзо сам истрчала из цркве, нисам се помолила Богу, а нисам се ни покајала што сам тако смело протестовала. А речи старца Гаврила: „Реци својој мајци да не грди Господа, него само да Му захваљује“, отрезниле су ме и научиле ме једној ствари: шта год да се деси, мораш да захвалиш Богу. Морате се молити, а не замерати.

Опрости ми, Боже! Захваљујем Ти што си нам послао тако великог светитеља као што је архимандрит Гаврило (Ургебадзе)! Слава Богу!

Људмила Панич
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Никола Животин
Извор: orthochristian.com