,,Зашто правим буку?! "рече дрво, ,,питаш ме ти о злослутни, бучни и дволични човече, чије мисли не миру, иза чијих мисли стотине нечастивих виру. Зашто само правим буку?!

Али веома се вараш повијени, изломљени и безкарактерни! Ја никада, али баш никада, не правим буку! Ја увек само певам и појем, а онда моје мисли сви чују и нисам потуљен као ти, о човече: једно мислим, друго причам, једно мерим, треће сечем.

Када Господ пусти музику, вихор, тај благодатни ветар, када трепет мојих лишћа ваздухом прохуји, моја симфонија онда искрено одјекује и теби поручује: време је пролазно, кратко, искористи га, своје бучне мисли преобрази и од њих симфонију, музику, направи, а од својих речи прозу и поезију, да не будеш, не останеш, сухо дрво без иједног листа, које ће на крају света да послужи синовима Божијим за огрев, него једно благодатно лиснато дрво на које ће и небеске птице да слећу, које буја и сунцем блиста, пред лицем самог Творца, Господа Христа"

За Фондацију Пријатељ Божији, теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић