Ишао пијанац улицом и сретне сирото дете убого, сиромашно у клотама, локалног просјака. Дете гладно у ритама, плаве косе, а пијанац клатећи се даде му неки динар. Настави пијанац даље путем својим, кад срете благочестиву руљу.

Неки бејаху међу њима пуританци, моралисти и чистунци, они који се стално, наводно, боре за културу, њену чистоту, бејаху међу њима и они побожни, који „прождиру“ камиле, а процеђују пиће кад им комарац упадне у чашу и оних који стално политизују, мислећи да ће променом других променити себе. Видевши пијанца почеше се спрдати са њим.

Пуританци почеше да осуђују: „Ти си брука за нас, прљаш нам град, образ, а некад си био један од нас. Види га; Краљ капљице, одрпанаца... ха, ха, ха!“ Побожни узвикнуше: „Пијанство је грех, срамото, још такав нам долазиш и на Литургију, прљаш нас, срамотиш.. !“

А они што политизују викаху: „Такви као ти су нас довели довде, а види где си сад, требало је да будеш као ми, али не, ти си увек паметнији..!“

Пијанац се окрете ка њима и рече: „Господ је рекао не кради, а не, не пиј, па ви политичари ту први грешите, па је онда рекао и не лажи, па не суди да ти не буде суђено и каквим оком судиш тако ће ти бити и суђено и извади брвна из свог ока, па ћеш моћи извадити и трун из ока брата свога. Још је и рекао, чистима је све чисто и из срца излазе зле мисли, крађе, мржња, преваре и курварства, и још је рекао: “будите милостиви“! Руља је побеснела и са жестином поче вређати убогог пијанца, гађајући га поврћем тек купљеног од појединих на пијаци, а који им се нашао при руци, или каменицама уз повике: „Ти си сав у гресима и у гресима рођен, па си нашао нас да вређаш и учиш! Како се усуђујеш?!“

Чистунци беху најревноснији међу њима, па побожни и политивствујући. Дете гледаше све то и и стаде испред руље храбро са рукама изнад главе говорећи и машући: „Немојте људи, станите, то је наш чика Спасоје, он је добар човек, мука га натерала…“, али благочестиви скуп се није обазирао и наставио је да проклиње и вербално прогања пијанца.

Дечак је појурио и сустигао пијанца иза угла раскрснице кад је већ поодмакао и рекао му: „Опрости чика Спасоје, опрости нам, не мисле они тако, не знам шта им је.. !“ Пијанац Спасоје се окренуо и дао чоколаду из џепа малом плавушану, пољубивши га у чело.

Кад га је пољубио, плавушан је подигао поглед, кад оно човек окупан у светлости, обучен у тогу, са косом до рамена, стајаше испред њега, светао и преображен, ни налик човеку у ритама и рече малом дечаку: „Блажени да су чисти срцем, јер ће Бога видети! „Дечак се зачуди и упита: „Ко си ти Господине..?!“

Човек му рече: „Знаш ко сам, и познајеш ме. Ја сам Пут Истина и Живот! Који верује у мене неће никад умрети!

„И ја, нећу ни ја..?!“, радосно узвикну дечак.

„Посебно не ти!“, рече човек у тоги благо уштипнувши плавушана за нос. Човек у тоги настави својим путем, док га је дечак својим плавим очима пуним наде гледао све док Његов лик није тихо нестао улицом.

За Фондацију Пријатељ Божији, теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић