Хришћанин је човек срца, човек Љубави! Сваки филм који отопљује срца, који орадошћује срца, свака уметност која мами сузе емпатије, љубави, је благословена.

Људи често мешају појмове и не схватају да је најбитније на овом свету бити добар човек, а добар човек се не може бити без Бога, без Христа који нас је све створио, али опет, Христос није сујетан и није рекао да ће ићи у пакао, да ће бити одбачени они који не верују у Њега, као што уче протестанти у Америци, него да ће бити одбачени они људи који су изгубили доброту и љубав у себи, дакле Христа и наместо Христа се уподобили сатани, оцу лажи.

Истински добар човек има Христа у себи, чак и ако не верује у Њега живи Христос у њему, а знамо да постоје и такви људи. Христос ће спасити сваког доброг човека, истински доброг човека, на планети, човекољубивог, правдољубивог, несебичног, јер такви људи имају Њега, а да нису ни свесни тога.

Тајна Свете Литургије и спасење света

На Светој Литургији се ми хришћани молимо за цели свет и благодатни дажд Свесветог Духа тада пада на цели свет и Светом Литургијом се спасавају сви добри људи на планети, они који су изабрали доброту, да буду добри, они који су изабрали Христа.

Без Свете Литургије и оних који се причешћују, без Цркве Христове, без Свете Евхаристије, спасење је једноставно немогуће, јер због Цркве Христове, Његове Свете Литургије, због верних који се причешћују, благодатни дажд пада на цели свет, на космос, на сву твар, на све добре људе и они су управо добри, остају у доброти, захваљујући тој дажди, благодати, захваљујући Христу који брине о њима и о творевини, а да они нису тога ни свесни.

Велики је призив, светачки, православних хришћана јер носе Крст Господњи за цели свет да би се спасли и они добри који нису на Литургијама и они који чак не верују у Њега, али имају Њега, а и они лоши како би дошли себи, Христу, како би се покајали.

Суд Сина Човечијег

Христос је рекао: ,,Дођите, благословени Оца мојега, примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер гладан бејах, и дадосте ми да једем; жедан бејах, и напојисте ме; странац бејах, и примисте ме; го бејах, и обукосте ме; болестан бејах, и посетисте ме; у тамници бејах, и дођосте ми", а праведници ће питати: ,,Господе, када те видесмо гладна и нахранисмо, или жедна и напојисмо? Када ли те видесмо странца и примисмо, или гола и обукосмо? Када ли те видесмо болесна или у тамници и дођосмо теби?" Господ ће им рећи: ,,Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте."

Како ли ће проћи они који чине злодела, дела пакла, мржње, ратова, глади, силовања, отимања, децеубиства, безглавог егоманијаштва, а не покају ли се, можемо само да замислимо! Господ је наш отац, Родитељ свих људи на планети. Бог Отац је кроз Свог Јединородног Сина, Господа Исуса Христа, створио све Духом Својим Светим, што значи да је Логос Божији, Христос, тај који је све осмислио, јер је и сам Смисао, Реч, Логос.

Благослов скривен у уметности

Дакле, они филмови који нас чине добрим, који нам отопљује срца, мотивишу на емпатију, на алтруизам, као уосталом и сва уметност, музика и сва литература, су благословени, а да можда нису нужно хришћански и православни.

Старац Исихије ми је испричао један случај, где му је један монах испричао причу како је демон, који га је годинама мучио, изашао из њега после једне потресне сцене у једном филму који га је натерао на сузе и на радост, а да тај филм није био нужно и православан, хришћански филм, био је филм научне фантастике, али ето нити доброте и љубави Свесветог Духа биле су скривене у њему и у људима који су правили тај филм (знамо да нема ванземаљаца, говори се о етичкој страни филма).

Дела љубави као потврда вере

Значи, није довољно само рећи: ,,Ја сам православни хришћанин", него трудити се у делима љубави, делима срца и потврђивати ту истину, јер истински православни хришћанин је онај који је истински и добар човек у Христу, који светли Његовом благодаћу Свесветог Духа, како својима у кући тако и свим људима, који је човек Љубави, човек заједнице, али као што рекосмо, ништа од овога не би било могуће без Цркве Христове, Тела и Крви Његове, без Свете Литургије која је благодатна мана и дажд за цели универзум.

Користимо ове благословене дане и када већ ово знамо, хитајмо са радошћу кад год можемо на Свету Литургију, Свету Евхаристију и кусајмо Тело и Крв Христову која се излива за спасење целог света, за облагодаћење целог света, за охристовљење целога света, за ољубљовење целога света и радујмо се што смо Христови, што смо православни и што учествујемо са Њим, са Његовим Оцем и Његовим Свесветим Духом и свим Светима у спасавању света, творевине и универзума, јер Бог је Љубав и хоће да сви буду Његови, да се сви људи спасу и буду као и Он што јесте, љубав, да буду деца Љубави, синови Божији.

Маран Ата!

За Фондацију Пријатељ Божији, теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић