Недавно објављено истраживање у престижном медицинском часопису JAMA Psychiatry открило је забрињавајуће податке о дигиталној зависности код деце и тинејџера. Вишегодишња студија пратила је више од 4.000 учесника старости између 9 и 10 година током четири године, испитујући како константно коришћење паметних телефона, друштвених мрежа и видео-игара утиче на њихово емоционално стање, понашање и психолошки развој.
Резултати су алармантни: деца са озбиљним знацима зависности од дигиталних уређаја имала су два до три пута већи ризик од развоја суицидалних мисли и озбиљних емоционалних проблема у односу на вршњаке који користе уређаје умерено. Половина учесника студије испољила је висок ниво зависничког понашања, док је сваки десети тинејџер означен као „јако зависан“ од друштвених мрежа.
Ови налази потврђују претходна упозорења стручњака о негативном утицају прекомерног времена проведеног пред екраном на развојни мозак, концентрацију, креативност и социјалне вештине. Дуга навика попуњавања сваке празнине телефоном, игрицама или видео-стримингом спречава младе да се сусретну са својим мислима и осећањима, а такође ограничава способност за самоспознају и емпатију.
Проблем који се шири на све генерације
Исти образац зависничког понашања јавља се и код одраслих. Стална потреба да сваки тренутак буде испуњен екраном, телевизијом или музиком преко телефона постепено уништава унутрашњи мир и пажњу. Хроничан стрес, анксиозност, осећај празнине и поремећаји сна само су неке од последица. Проблем није само технолошки или педагошки, већ дубоко људски – тиче се наше способности да се суочимо са собом, својим мислима и емоцијама.
Међународна истраживања потврђују да је реч о глобалном феномену. Европска студија Health Behaviour in School-aged Children (HBSC), која обухвата податке из 50 земаља, показала је да се проценат тинејџера са проблематичним коришћењем друштвених мрежа од 2018. до 2022. године повећао са 7% на 11%, док је проблематично играње видео-игара достигло 12%.
Истраживачи траже начине да предвиде и смање ризике. Један од приступа је „дигитално фенотипизирање“ – анализа података са телефона како би се уочили знаци анксиозности, поремећаја сна или емоционалне нестабилности. Поред тога, експерименти са краткотрајним „дигиталним детоксом“ показују охрабрујуће резултате.
На пример, једна група тинејџера проведе три сата без телефона и друштвених мрежа уз активности попут цртања, слагања лего коцкица, шетње и читања књига. У почетку су неки осећали досаду или нервозу, али након 90–120 минута већина је описала осећај мирноће, бољи сан и већи концентрациони капацитет. У другим експериментима одрасли су извештавали да им само 15–20 минута тишине без екрана сваког дана значајно смањује анксиозност и стрес.
Духовни аспект и пут ка здрављу
Ови налази имају и духовну димензију. Црква учи да је тишина срца неопходна за истински сусрет са Богом. Ако човек не може ни неколико минута да буде сам са собом, без спољних стимулуса, како ће моћи да чује глас савести и Божанску поруку?
Стручњаци препоручују да се од малих ногу учи како да се свесно одвоји време за одмор од дигиталних уређаја. То могу бити кратке шетње без телефона, неколико минута тишине, читање, писање или креативни рад без екрана. На тај начин се обнавља пажња, развија креативност и стиче унутрашњи мир.
У оквиру дигиталног „детоксa“, млади су током истраживања водили дневник осећања или записивали мисли које им се јављају. Та једноставна пракса омогућила им је да се појача свест о сопственим реакцијама, да науче да контролишу емоције и да открију унутрашњу слобода. У пракси, многи тинејџери који су добровољно учествовали у експериментима, осетили су ослобађање од стреса и повећану креативност већ после првог дана.
Иако статистике делују алармантно, постоји и нада. Дигитална слобода захтева вољу и дисциплину, али је могућа. Управо она представља кључ за здравији и духовно испуњенији живот у модерном свету. Истраживања упозоравају: дигитална зависност није само психолошки или педагошки проблем, већ дубоко људска појава. Човек који научи да прекине навику сталне присутности на екрану открива слободу, концентрацију, креативност и способност сусрета са самим собом – а у том сусрету открива и Бога.
За Фондацију Пријатељ Божији: Никола Животин