Брисел/Рим, 25. децембар 2025. – Док милиони Европљана славе Божић, нови шокантни извештаји откривају мрачну реалност континента: епидемију антихришћанске мржње која је, према најновијем комплетираном годишњем извештају за 2024. годину, погодила чак 35 европских држава, са чак 2.211 документованих инцидената, укључујући 274 физичка напада на људе и скоро удвостручени број подметања пожара црквама (94 случаја).
Ови подаци, изнесени у најновијем годишњем извештају Европског центра за право и правду (ECLJ) – институције акредитоване при Европском парламенту и Уједињеним нацијама – као и подаци OIDAC Europe, показују застрашујући тренд. Према детаљној статистици објављеној на сајту eclj.org децембра 2025, вандализам чини око 50% свих инцидената, подметање пожара око 15%, а скрнављење светих места око 13%. Мета су најчешће цркве, гробља, споменици и верски симболи, што указује на то да мржња није усмерена на теолошке расправе, већ на сам физички и духовни идентитет хришћана.
Растуће сенке мржње и пораст егзорцизама
Истовремено, како извештавају реномирани медији попут The Times, Associated Press, Catholic Herald и Agensir, протекле године у више европских земаља забележен је пораст броја људи који се обраћају Католичкој цркви тражећи егзорцизам или молитве ослобођења. Поједини европски бискупи и свештеници јавно су изјављивали да број захтева за егзорцизмом превазилази раније периоде, са изјавама од 2022. године до данас, посебно у западној и јужној Европи. Овај двоструки талас – мржње и духовне кризе – није само статистика; он одражава дубоку егзистенцијалну празнину у модерном друштву, где се технологија и секуларизам сукобљавају са древним питањима душе.
Према подацима ECLJ-а, који су потврђени и у извештајима на сајтовима попут basilica.ro и catholicculture.org, званични бројеви вероватно не одражавају реално стање – стварни број инцидената је већи због непријављивања, различитих критеријума по државама и институционалне незаинтересованости. Савремени европски медији, као што је Catholic Herald који је у чланку из 2025. описао "значајан пораст личних напада на хришћане", све чешће извештавају о егзорцизму као друштвеној и културној појави, повезујући га са менталним здрављем, кризом идентитета и односом вере и науке. Управо у овом контексту, Ватикан је у периоду 2024–2025. додатно институционализовао службу егзорцизма, усвајањем статута Међународног удружења егзорциста, дајући јој јаснији канонски, образовни и организациони оквир.
Језгро Европе под ударом
Географска расподела ових инцидената, према ECLJ-овом извештају, показује да проблем није маргиналан – највећи број пријављен је у Француској, Уједињеном Краљевству, Немачкој, Шпанији и Пољској, дакле у самом срцу Европе.
Ово није случајност; како каже ECLJ, хришћанство се систематски потискује из јавног простора кроз административне и правне мере, попут уклањања крстова са државних зграда, забране верских симбола и традиционалних витлејемских јаслица (приказа Христовог рођења) на јавним местима, ограничења верских литија и рестрикција јавног исказивања хришћанског идентитета. Међу најстрашнијим инцидентима издвајају се убиство 76-годишњег монаха у шпанском манастиру и подметање пожара у историјској цркви у Сен-Омеру у Француској, што потврђује да агресија прелази из симболичког у физички домен.
У данашњем брзом начину живота, где се друштвене мреже и урбани стрес хране једни друге, ова мржња постаје део свакодневице – од вандализованих цркава у Паризу до спаљених крстова у Берлину.
Истовремено, обуке за егзорцисте у Европи сада укључују теологију, канонско право и сарадњу са психолозима и психијатрима, како наводе извори попут The Telegraph у својим ранијим извештајима о порасту егзорцизма. Курсеви на папским универзитетима, као што је Regina Apostolorum у Риму, предвиђају мултидисциплинарни приступ, са формалним разликовањем случајева – да ли је реч о духовној опседнутости или психолошком поремећају. Ово је одговор на реалност: ако расте мржња према Христу, онда Он није културно неутралан симбол. Чињеница да се нападају крстови, цркве, богослужења и јавни хришћански знаци говори да Христос и даље делује као позитивна тачка и животворна сила, а не као историјска реликвија.
Неједнака заштита: Хришћани на маргини
ECLJ тврди да хришћани у Европи добијају мање правне и полицијске заштите, ређе улазе у фокус политика против дискриминације, а чешће бивају санкционисани због јавног исказивања вере. Слобода вероисповести формално постоји, али практично слаби: верници све чешће морају да прилагођавају своје јавне активности секуларним очекивањима, избегавајући излагање симболима вере. У глобално повезаном друштву и ери друштвених мрежа, овај тренд одражава широку кризу идентитета, где се појединац бори са анксиозношћу, религијском конфузијом и егзистенцијалном празнином.
Духовна корелација: Мржња и егзорцизам
Појава физичких напада, вандализма и растућег броја захтева за егзорцизмом указује на јасну корелацију између растуће мржње према Христу и духовне кризе у друштву. Сваки напад на храмове, крстове или верске обреде одражава недостатак хришћанске присутности као позитивне вредности која даје смисао и унутрашњи мир. Историјски и клинички је неспорно да анксиозност, празнина и духовна дезоријентација могу створити услове за екстремне психолошке и духовне феномене.
Христос као позитивна тачка континента
Ако Христос представља духовни центар и доброту, онда његово одсуство или маргинализовање ствара празнину коју мржња и страх могу да попуне. Инциденти из 2024. године – 2.211 пријављених случајева мржње, 274 физичка напада, пораст егзорцизама, институционализација службе у Ватикану – показују да Христос и даље делује као животворна тачка, чији недостатак открива дубоку кризу савременог европског друштва.
Чињеница да се нападају храмови и јавни верски симболи указује да вера и духовност нису питање личног осећаја већ јавни фактор који обликује друштво. Христос није претња, већ животворна снага – Његово присуство обнавља унутрашњу равнотежу, смисао и доброту. Овај сукоб је индиректан доказ да питање вере није затворено – оно пулсира у срцу континента и позива на будност и очување онога што човека чини истински живим.
За Фондацију Пријатељ Божији: Никола Животин