Чак и током Свог земаљског живота, Господ је оне који су веровали у Њега називао Својим „малим стадом“. И то много тога објашњава. По правилу, већина људи који себе данас називају хришћанима не пролазе тест истинског Хришћанства и отпадају због сопствених слабости.prijateljboziji.com
Вера као реч или вера као жртва: Када Крст постане стварност
Колико је њих заиста спремно да буде прогнано зарад истине или оклеветано зарад Христа? Колико је њих спремно да прође кроз уска врата и тегобан пут? Нажалост, садашње време искушења је јасан доказ: многи не желе да изгубе своје навикле бенефиције, друштвени статус и комфор. У име очувања пролазне удобности, људи су спремни да издају вечне истине Јеванђеља како би подилазили тренутним политичким и друштвеним идеологијама.
Али упркос свим изазовима времена, Света Црква живи сећањем на подвиге десетина хиљада светих мученика. Они су се суочили са најстрашнијим мучењима јер су свим срцем веровали у Васкрсење Христово и горели љубављу према Победитељу смрти.prijateljboziji.com
А о онима који су одбацили веру у Распетог и Васкрслог Бога, Свети апостол Павле каже:
„Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.
Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.
Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост?
Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују.
Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост.
А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост;
Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.
Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.
Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода;
Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке;
И што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, да се не похвали ни једно тијело пред Богом.“ (1. Кор. 1, 18-28)
Чак је и Васкрсење Христово, као камен темељац хришћанског погледа на свет, било несхватљива и тешка тајна за саме Свете апостоле. Иако су лично били сведоци Господњих чуда – васкрсења сина наинске удовице, Јаирове кћери и четвородневног Лазара – њихов разум је поклекао пред Крстом. Апостоли су у почетку били неверни речима мироносица, чак су и појаву самог Васкрслог Господа одбацили као привиђење. Сетимо се и апостола Томе, који је тражио опипљив доказ, ране од клинова и бок Свеспаситеља.
Граница поверења: Зашто је Крст био тежак чак и за Апостоле?
Зашто се јавило такво неверовање у најужем кругу људи око Христа? Неверовање апостола означава преломну фазу у духовном животу: границу између вере као теорије и вере као потпуног поверења Богу. Овај догађај се тиче сваког од нас. Прихватање Васкрслог Христа је, у суштини, добровољно прихватање свог крста. Јер Распеће које претходи Васкрсењу јесте лични одговор човека на Божју љубав.
Докле год су апостоли били само посматрачи чуда, они су веровали „на свој начин“, људски и површно. Међутим, тек са прихватањем Распетог и Васкрслог Господа почело је њихово истинско сведочанство које се запечаћује мучеништвом. Они су разумели да признати Христа значи превазићи сопствену потребу за контролом и логиком овога света.
Исто се дешава и нама. Колико пута смо доживели Божје присуство и помоћ? Али када дође тренутак да отворено бранимо Христа и Његову Цркву, да живимо по Заповестима и понесемо свој крст ка Голготи, ми често устукнемо и падамо у маловерје.
Господ не привлачи људска срца на силу, иако би то могао Својом Божанском свемоћи. Он кротко чека слободан и искрен одговор човека – чека нашу љубав која се не боји жртве. Спасимо се, дакле, непоколебљивом вером у Васкрсење Господа нашег Исуса Христа и будимо то „мало стадо“ које кроз овај свет не иде са збуњеношћу, већ са непомућеном васкршњом радошћу!
Митрополит Антоније (Паканич)
За Фондацију Пријатељ Божији превео и припремио: Иван Попов
Извор: pravlife.info