Нова препорука Комитета министара Савета Европе представља директан и насилан удар на породицу и родитељско право. Под циничним окриљем заштите деце од насиља, у образовне системе 46 држава чланица покушава се на силу увести свеобухватно сексуално образовање које заправо служи као неприкривени параван за промоцију родног идентитета и савремених идеологија.

Комитет министара Савета Европе усвојио је Препоруку CM/Rec(2026)14, којом се од држава чланица захтева успостављање правног и образовног оквира за спровођење тако написаног „свеобухватног сексуалног образовања“. Програм је намењен свим школама – и јавним и приватним – уз лажно оправдање да је реч о заштити деце од различитих облика насиља и злостављања.

Међутим, маска је сувише провидна. Садржај препоруке далеко превазилази елементарну заштиту телесног интегритета и превенцију злостављања. Уместо тога, документ изричито намеће теме сексуалне оријентације, родног идентитета, родног изражавања и полних карактеристика. Под изговором хуманости, у учионице се уводе теме које припадају искључиво идеолошком арсеналу агресивних социјалних инжењера.

Комитет изнад родитељства: Модел који превазилази комунизам

Целокупна ова прича своди се на ново издање старог, добро познатог тоталитарног принципа: „Комитет изнад родитељства“.

Слично комунистичким комитетима који су сматрали да деца припадају партији и држави а не породици, данашњи европски бирократски апарат покушава да монополише васпитање. Ипак, ови савремени комитети иду и корак даље од класичног комунизма – не задиру само у друштвени поредак, већ покушавају да кроз родну идеологију промене и само схватање пола и идентитета детета од најранијег узраста.

Изузимање деце проглашено за „угрожавање“

Посебно је скандалозна одредба према којој се свака могућност да родитељи изузму своју децу из ових спорних програма проглашава ни мање ни више него као – угрожавање безбедности и заштите детета.

Другим речима, Савет Европе црно на бело поручује породицама: ако се не слажете са тим да ваша деца уче о родној идеологији, ви сте ти који угрожавате своје дете. Родитељско неслагање и природна жеља да сами васпитавају своју децу у складу са моралним нормативима сада се бирократским речником третирају као опасност, чиме се родитељима одузима право да одлучују о васпитању свог потомства.

Лицемерно признавање да родитељи имају „примарну одговорност“ служи само као параван, јер се њихова улога у пракси своди на пуке посматраче који немају право гласа над садржајем који им деструише децу.

Породица није надлежност безимених комитета

Ниједан међународни комитет, чиновник нити лажна експертска група не могу преузети место родитеља. Држава има обавезу да чува децу од реалног насиља, али та обавеза јој не даје богомдан празан чек да породицама намеће изобличени поглед на људски идентитет.

Препознавање насилника, учење деце да чувају своје тело и да се обрате одраслима од поверења не траже никакву „родну идеологију“. За то су потребни здрав разум, здрава породица и традиционалне вредности, а не идеолошки савети из Брисела или Стразбура. Божије заповести и хришћанско учење јасно сведоче о одговорности родитеља да васпитавају своју децу, а не да ту одговорност препуштају отуђеним ЕУ институцијама.

Препорука CM/Rec(2026)14 представља опасну полугу притиска на државе чланице да законски сломе родитељски отпор. Зато се на овакве покушаје дехуманизације породице не сме ћутати. Деца имају право на безбедно детињство, али пре свега имају право на породицу у којој родитељи, а не идеолошки комитети, имају последњу реч.

За Фондацију Пријатељ Божији: Никола Животин