Цар Давид је блаженом назвао особу која дан и ноћ размишља о Богу, а апостол Павле је поучио примаоце његових порука: молите се без престанка. Цариградски монах Александар је једном размишљао како да оживи ове завете и нашао решење: основао је манастир који је ушао у историју под именом манастир „бесаних“, односно оних који не спавају. Да ли је могуће молити се без прекидања сна?

Како је монах Александар установио непрестану молитву у свом манастиру?

Испосник Александар, родом из Источног римског царства, живео је крајем 4. века. Свој духовни пут пронашао је као монах на територији данашње Сирије. Периоди пустињаштва смењивали су се у његовом животу са путовањима на којима је ширио хришћанско учење.

Једног дана су га ухватили разбојници. Не плашећи се смрти, светитељ им је причао о Јеванђељу, обратио их у хришћанство и убедио да се покају. Разбојници су се крстили и свој логор претворили у манастир.

Манастири у којима никад не спавају

Монах Александар је стекао велику славу. И поред жеље за самоћом, животом у пустињи и тишином, није остао сам. Људи који су тежили духовном животу нашли су монаха и населили се у близини. Тако је у области реке Еуфрат почетком 5. века око његове келије настао манастир у коме је било 400 монаха.

Успостављајући монашки живот у новом манастиру, монах Александар је размишљао: да ли је могуће да човек испуни речи цара и псалмопојца Давида: Блажен је човек који... дан и ноћ размишља о закону Његовом [Господњем] (Пс 1,1-2). Три године се молио и молио Бога да му открије своју вољу о томе. И одлука је дошла. Монаси су били подељени у 24 молитвене страже. Групе монаха су се смењивале певајући Давидове псалме. Смењивали су се сваки час, прекидајући псалмодију само за време службе. Као резултат тога, молитва је звучала даноноћно, а манастир је добио име манастира „бесаних“.

Касније је монах Александар основао још један манастир „бесаних“ у Цариграду, где је око 430. године завршио своје дане.

Како се молитвено искуство „бесаних“ проширило на друге манастире?

Први манастир, који је основао монах Александар, престао је да постоји убрзо након смрти свог ктитора. Његов наследник преместио је манастир ближе престоници царства. А 465. године део монахаштва манастира, којих је до тада било већ неколико хиљада, преселио се у новоосновани манастир, познат као Студит.

Манастир Студит је постао један од најпознатијих манастира у Цариграду. Благочестиви начин живота студитске братије и практиковање непрестаног псалмопојања, наслеђено од монаха Александра, подстакли су осниваче нових манастира да се обрате руководству Студита са молбом да им се пошаљу монаси да поучавају братију. Студијска повеља стигла је и у Русију. Управо из Студитског манастира у 11. веку монах Теодосије Печерски је усвојио правила монашке заједнице, која су укључивала непрекидно псалмопојање.

Има ли данас манастира у којима молитва никада не престаје?

И поред тога што је први манастир „бесаних“ Светог преподобног Александра накратко надживео свог оснивача, његова традиција и даље живи у манастирима широм света. У Русији се пракса непрекидне молитве може наћи у Сретенском, Валаамском, Дивејевском и многим другим манастирима.

На пример, у Валаамском манастиру, према правилима, Псалтир се никада не затвара. Читаоци, смењујући једни друге, настављају да га читају. А сама молитвена смена траје, по правилу, око два сата. У Никољском скиту молитва Богу не престаје - читаве ноћне сате братија манастира наизменично чита Псалтир, а током тог времена се помињу имена стотине и хиљаде православних хришћана, за које се монаси моле. Никољску братију у овом послушању током дана смењују житељи Централног имања манастира. У бројним испосницама обавља се и њихов свакодневни молитвени круг. Дан и ноћ, милошћу Божијом, на Валааму светли неугасиво кандило молитве, сведочи братија манастира.

Позив псалмопојца Давида на непрестано размишљање о Богу и речи апостола Павла о непрестаној молитви упућене су не само монасима, којих у то време још није било, већ свима нама. Не говоримо толико о читању одређене молитве, колико о духовној будности, о осећању себе у присуству Божијем, о томе да сећање на Бога не напусти нашу свест. Бесана пракса монаха, као пример њихових молитвених подвига, треба и нама да послужи као дивно подсећање да наша душе не престане да благодари Господу.

Анастасија Листопад
За Фондацију Пријатељ Божији са руског превео: Иван Попов
Извор: foma.ru