Име Свете Марије Магдалине готово свакога одмах подсети на васкршње јутро. Док је још владао мрак, она је дошла до Христовог гроба носећи мирисе, верна Учитељу и онда када су многи изгубили наду. Управо она прва је угледала Васкрслог Господа и понела свету вест која је заувек променила историју. Тај величанствени тренутак имао је свој почетак много раније, у једном сасвим другачијем животу. Пре него што је постала равноапостолна мироносица, Марија је прошла кроз дубоко страдање и духовну борбу. Управо ту почиње прича која и после две хиљаде година улива наду сваком човеку.

Љубав која исцељује

Јеванђеље кратко бележи да је Господ из Марије Магдалине истерао седам демона (Лк. 8, 2). Иза те једне реченице крије се дубина њеног страдања, али и величина Божије милости. Христос ју је ослободио духовног ропства, исцелио и вратио јој мир, слободу и достојанство. Од тог сусрета њен живот кренуо је путем који ће је довести до Голготе, празног гроба и сусрета са Васкрслим Господом. Апостол Павле касније ће ову тајну описати једноставним, а вечним речима: „Зато ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде." (2. Кор. 5, 17)

Марија Магдалина постаје живо сведочанство тих речи. Божија милост показала се снажнијом од сваког пада, а љубав дубљом од сваке ране. Да бисмо правилно разумели њену личност, важно је познавати и неколико историјских чињеница. Назив Магдалина потиче од њеног родног места Магдале, на обали Галилејског језера. У тадашњем друштву жена се обично именовала по мужу или оцу, па то што је Марија носила име по граду говори о њеном посебном статусу и самосталности.

Православно предање је јасно разликује од безимене жене грешнице која је сузама прала Христове ноге, као и од Марије, сестре Лазареве. Представа о Марији Магдалини као некадашњој блудници настала је касније на Западу и не припада Православном предању.

Јеванђеље по Луки бележи драгоцен детаљ из живота Марије Магдалине и других жена које су следиле Христа. Оне су путовале са Њим и Дванаесторицом, а својим имањем помагале ширење Јеванђеља (Лк. 8, 2–3). Њихова љубав није остала само на речима; оне су својим временом, трудом и добрима служиле Христу и заједници ученика. Тихо и без велике пажње, носиле су део терета мисије која ће променити свет.

Прва која је видела Васкрслог Господа

Када су се одиграли догађаји Голготе, Марија је остала уз Учитеља. Заједно са Пресветом Богородицом и неколицином највернијих, стајала је под Крстом у часу када су многи побегли у страху: „А код крста Исусова стајаху мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина." (Јн. 19, 25)

После Христовог погреба поново долази на гроб, носећи мирисе. Тражила је Учитеља, плакала пред празним гробом и покушавала да схвати шта се догодило. Преломни тренутак наступио је када је чула једну једину реч, изговорену њеним именом:

„Марија!"

У том тренутку нестале су сузе, страх и недоумица. Пред њом је стајао Васкрсли Христос.

Црква је зато вековима назива равноапостолном и „апостолом апостолима". Њој је поверена прва благовест о Васкрсењу, у времену када сведочење жене готово да није имало друштвену тежину. Тим чином Бог је показао да истинско достојанство човека извире из верности, љубави и чистоте срца.

За Свету Марију Магдалину везано је и древно предање дубоко уткано у хришћански живот. После Силаска Светога Духа отпутовала је у Рим и пред цара Тиберија донела црвено јаје, поздрављајући га речима: „Христос васкрсе!" Предање управо у том догађају препознаје почетак обичаја бојења васкршњих јаја у црвену боју, као знак победе живота над смрћу.

Зашто је народ зове Блага Марија

У нашем народу Света Марија Магдалина вековима носи име Блага Марија. Тај назив открива начин на који је народ доживео њен лик: у њој је препознао тиху снагу, милосрђе и срце које је прошло кроз страдање, а остало испуњено љубављу.

Њена благост је плод милости коју је срце примило. Зато и данас улива мир онима који јој се молитвено обраћају. Христос сам говори о таквом сјају живота: „Тако да се светли ваша светлост пред људима, да виде добра дела ваша, и прославе Оца вашега који је на небесима." (Мт. 5, 16)

Народ је у Марији препознао живу наду: пример који показује да из највеће сломљености може израсти највећа светост.

Она је једно од најлепших сведочанстава због чега је Христос дошао у свет: „Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.“ (Лк. 19, 10)

Зато прича Свете Марије Магдалине остаје блиска свакоме ко тражи нови почетак. Божија милост може обновити и оно што изгледа неповратно изгубљено.

Свако ко Му отвори срце може да започне нови живот. Божија љубав не престаје пред људским слабостима — она их исцељује, оснажује и води ка пуноћи живота: „Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свога Јединороднога дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни." (Јн. 3, 16)

Празник Благе Марије представља много више од успомене на једну велику светитељку. Он подсећа да сваки човек носи могућност преображаја. Прошлост нема последњу реч над животом, а ране, ма колико дубоке, отварају простор за нову светлост, јер док год је човек окренут Богу, врата исцељења и обнове остају отворена.

Света Марија Магдалина кренула је путем који је водио од дубоке таме до радости Васкрсења. Њена прича и данас говори истим језиком: Божија љубав уме да подигне човека, обнови његову душу и испуни живот надом која не пролази.

За Фондацију Пријатељ Божији: Наташа Смоловић