За тренутак, хајде да затворимо очи на пар минута, да одбацимо сваку бригу и оптужбу на другога, на своје ближње, рођаке, децу, родитеље, другове, братију, пријатеље, па и државу и кажимо у себи:

"Ја сам крив Боже, ја сам крив Господе за све што ми се дешава сам само ја крив и нико други. Опрости ми Господе, помогни ми да будем бољи, у свему бољи и бољи човек, вреднији и послушнији и кроткији и да у свему буде воља Твоја. Слава ти и хвала Господе у векове, за постојање, за живот, за ваздух, за сву љубав и све дарове које си ми даровао, заједно са твојим Оцем и твојим Свесветим и премудрим Духом, сада и увек и у све векове, амин".

А Господ ће онда да почне да дела у нашу корист. Дајмо Му простора, дајмо простора Господу да дише у нама, јер Господ уистину јесте наше дисање, наша снага, наше срце, откуцаји нашег срца и видећемо промене око нас и у нама, у држави и у целом свету.

За Фондацију Пријатељ Божији, теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић