Кад би сваки наркоман знао колику количину радости даје Господ по причешћу, колику количину енергије и љубави, никад се за дрогу не би ухватио! Кад би свако од нас то знао, на коленима би ишао сваке недеље Христу по Свето Причешће.

О какве велике радости и благости и хране смо удостојени, небеске мане, небеске сладости, сладчајшег Христа, блага каквог нема ни у једној шкрињи скривеној по пећинама и гудурама, нити било каквом земаљском трезору, а ми стојимо по страни!

Гле, Христос нам нуди небески хлеб, хлеб Бесмртности, Вечности, Тело у које ћемо се обући, царску порфиру, а ми стојимо као пуки посматрачи, пролазници жељни љубави, а игноришући Љубав, Оног који јесте Љубав и који је Дародавац Љубави, који је дародавац и живота и свих наших радости у животу. Ево још један васкршњи пост пролази и идемо у сусрет Пасхи, Новој Пасхи Новог Завета, Празнику Васкрсења Христовог, нашем највећем празнику, а Господ нас чека и чекаће, али да не одоцнимо као луде девојке из Јеванђељске приче.

,,Само луд човек се радује животу без Христа!", говорио је Свети Ава Јустин. Како можемо желети живот, а не желети Оног који је Живот, Христа?! Како можемо желети љубав, а не желети Оног који је Љубав, Христа?! Како можемо желети добра, а не желети Добро, самога Христа?!

Човек је драги пријатељи као мобилни телефон, коме без сталног напајања енергијама Божијим, Христовим, временом слаби то небеско ,,напајање" и само га милост Божија, превелика љубав Божија, литургијским молитвама и молитвама Цркве и Светих и свакодневним даровима, држи у доброти, ако није у заједници са Њим, али кад не би било Свете Литургије и молитава сви би пресушили, сваки човек, и претворили се у бесловесне и сумануте звери. Зато, хитајмо Христу, не часимо! Маран Ата!

За Фондацију Пријатељ Божији, теолог, професор верске наставе, Иван Миладиновић