„Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по
звијездама,  ни који гата по птицама,  ни урочник,  ни бајач,  ни који се договара са  злијем  духовима,
ни опсјенар, ни који пита мртве.  Јер је гад пред Господом ко год тако чини...“
(Поновљени закони 18, 10-12).

Ове речи нас подсећа да Божје Слово строго и категорички осуђује све покушаје контакта са духовима који нису од Бога. То није само религијски став, већ најозбиљније упозорење да такве праксе директно угрожавају човекову душу, доводе до духовне обмане и отварају врата палим духовима. Због тога се сваки покушај призивања, гатања или играња са нематеријалним силама мора посматрати као тежак грех против прве Божије заповести и строго избегавати.

Од давнина, људи су покушавали да разумеју како нематеријално може утицати на материјални свет. Феномени попут померања чaшице или показивача на Оуија табли често се тумаче као психолошки ефекти – али искуства многих светих и сведочанства у Светом писму указују да тај свет има своју стварност. У овом тексту ћемо размотрити два приступа: научни, који објашњава како психолошки процеси делују на материју, и православни, који објашњава зашто нематеријално може имати стварно дејство и које духовне опасности то носи за човека.

Научни приступ: како психа делује на материју

Наука феномене попут померања чaшице или показивача објашњава кроз идеомоторни ефекат – несвесне покрете које човек изазива, не примећујући да управо његова свест, очекивање и фокусирана пажња изазивају дејство. У групним ситуацијама, пажња и очекивање више учесника могу додатно појачати овај ефекат, што често објашњава резултате експеримената који изгледају као „помоћ нематеријалног“.

Истраживачи су од 19. века пажљиво испитивали ове појаве:

-Вилијам Бенџамин Карпентер (William Benjamin Carpenter) је још средином 19. века указао на феномен који је назвао идеомоторни ефекат, код кога људи несвесно покрећу предмете својим мислима и очекивањима.

-Мајкл Фарадеј (Michael Faraday) је 1853. године спровео експеримент са „столом који се сам покреће“ (rotating table), користећи папире на столу да би показао да покрет није мистичног порекла већ долази од руку учесника.

-Савремени истраживачи, попут Хелен Гошу (Hélène Gauchou) и сарадника са Универзитета Британске Колумбије (University of British Columbia), користили су контролисане студије са Оуија таблом (Ouija board) и показали да несвесна очекивања учесника могу довести до покрета који изгледа „интелигентно“, али је и даље у оквиру психолошких закона.

Међутим, научна објашњења имају своје границе. Постоје случајеви када покрети предмета делују супротно од намере или свести учесника, или када одговори изгледају интелигентни и организовани – нешто што се не може лако објаснити психолошким механизмом. Ови примери показују да се феномен померања предмета може проучавати, али ни најсавременије студије не објашњавају све детаље.

Иако су ови експерименти спроведени у научном контексту, важно је нагласити да чак и они, па и било које знатижељно учешће у оваквим активностима може довести до духовне штете, те их треба избегавати у потпуности.

Тако научни приступ показује да мисли и очекивања могу оставити видљив траг у материјалном свету. То је значајно јер указује на сложену природу стварности и на могући „мост“ између психе и материје, иако остаје у оквиру физичких и психолошких закона.

Православни поглед: делатност нематеријалног света и духовна опасност

У православном предању, свет није искључиво материјалан – постоји и духовни свет који окружује човека. Духови, било анђели било пали духови (демони), нису материјални као људи, али могу деловати на материју. Свети Јован Златоусти учи да је свако враџбина, гатање и призивање духова демонски проналазак, који директно води у пропаст.

Свети Оци објашњавају да материја сама по себи није затворена; она је створена и прожета Божијом благодаћу и духовном силом. Због тога оно што је нематеријално може имати стварно и видљиво дејство.

Свето писмо и учење Светих Отаца изричито забрањују и најмањи покушај контакта са духовима који нису од Бога, јер:

- „Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш.“ (Левитска 19, 31)

- „...чарање.. и све слично овоме, за шта вам унапред казујем,  као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега.“ (Галатима 5, 19-21)

Чак и ако феномен делује као игра или забавни експеримент, он представља директну духовну опасност и смртни грех, јер отвара врата за деловање зла. Свети Игњатије Брјанчанинов, као и други Оци, наводе да демони користе обману и лажне појаве како би човека преварили и увели у уништење.

Православни поглед наглашава да духовни свет постоји, да је делатан, и да сваки контакт са нематеријалним силама ван поретка Цркве (тј. кроз молитву, пост и Свете Тајне) захтева категоричку забрану и расуђивање, како би човек био заштићен од зла.

Мост између науке и духовности: шта можемо разумети

И научни и православни приступи указују на то да свет није искључиво материјалан. Наука показује да људски психолошки процеси могу оставити видљив траг у материјалном свету.

Православна духовност иде корак даље: она види да поред људске психе постоји духовни свет, који може деловати на материјално, било да је реч о анђелима или палим духовима. Оно што је невидљиво, по учењу светих, има стварну делатност и значај, па сваки контакт са нематеријалним силама захтева апсолутни опрез и духовно расуђивање.

Мост између науке и духовности није у потпуности у објашњавању феномена, већ у признавању да постоје појаве које превазилазе наше тренутно разумевање. Наука нам показује како се нешто дешава на психолошком и физичком нивоу, док духовност показује зашто је то опасно и у ком смислу се то огледа у животу човека.

Опрез, поука и категоричка забрана

Феномен „померања“ предмета, било кроз психолошке ефекте или могуће деловање духовног света, показује да нематеријално може утицати на материјално. Наука нам објашњава психолошке и физичке механизме, док православна духовност најснажније упозорава на стварно постојање нематеријалних бића и трајну опасност од контакта са силама које нису од Бога.

Поука за читаоца је јасна и недвосмислена: сваки сусрет са невидљивим путем гатања, призивања духова или сличних експеримената је забрањен, духовно погубан и захтева дубоко расуђивање. Писмо и учење светих упућују да се у свакодневном животу водимо молитвом, страхом Божијим и љубављу, искључиво кроз поредак Цркве, јер само тако можемо безбедно пролазити кроз свет у којем се видљиво и невидљиво стално преплићу.

Разумевање овог феномена, и са научне и са духовне стране, подсећа нас да постоје дубље истине које превазилазе чисто материјални свет. Оно што је невидљиво делује на видљиво, али управо у потпуном избегавању недозвољених експеримената, молитви и поштовању Божијег поретка лежи пут да човек заштити своју душу и буде смислено и сигурно.

Нека нас страх Божији и љубав према истини сачувају од сваког искушења, и нека нас молитва води кроз свет у којем се невидљиво и видљиво преплићу.

За Фондацију Пријатељ Божији: мр Александар Ђорђевић