Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио. (Псалам 102:2)
Цео живот је испуњен Божијим доброчинством. Не постоји дан, час или тренутак у којем се наша душа налази без Божје помоћи. Попут сунца које никад не залази, Божја доброта никада не престаје да излива на нас своје издашне дарове: „Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.“ вели Свети пророк Давид. (Псалам 103:27–28).
Било би немогуће набројати све Божје дарове који су нам послани. Све добро је од Бога, све грешно је од нас самих. Као што каже свети Тихон Задонски : „Када Бог уклони (од вас) оно што је Његово, имате само своје грехе.“
Подсетимо се јеванђељског извештаја о деветорици незахвалних губавих, који су заборавили свог Божанског Исцелитеља, чим су примили исцељење Његовом Свемогућом Речју.
Такође често не желимо да приметимо Божију доброту према нама, или без захвалности заборављамо на њих. Ипак, у читавом нашем животу нема довољно времена да се адекватно захвалимо нашем Створитељу, Који опрашта све грехе и исцељује све болести твоје, Који избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;... (Псалам 102, 3-4). Зато нас Јеванђеље и наше православне богослужење позивају да свакодневно приносимо жртву хвале.
Прави хришћани сматрају својим неотплативим дугом да се угледају на анђеле и да непрестано уздижу хвалу свом Створитељу. Никакав јарам лишавања, патње или сиромаштва није могао спречити светитеље, који су препознали Божју доброту, да Му не певају хвале. Такво блажено стање, нешто недокучиво онима који су отуђени од Бога, у њима је изнедрило безграничну доброту Господњу, коју су светитељи дубоко осећали у својим благодарним душама. У њиховим срцима то је увек био празник, испуњен пасхалном радошћу.
"Радости моја, Христос Воскресе!" тако је свети Серафим Саровски поздравио све, без обзира на годишње доба. "Слава Богу за све!" Свети Јован Златоуст је непрестано понављао, чак и пред саму смрт, на мученичком путу у изгнанство.
Благодарење Богу доноси нам обилну благодат, штити нас од греха незахвалности. Када неко заборави добро које му је други учинио, његов однос називамо искреном незахвалношћу. Ипак, ми нисмо у стању да одредимо дубину сопствене незахвалности према нашем Свеблагом Богу. Заборављајући на велике Христове дарове и доброте, једва једну десетину својих молитава и мисли посвећујемо хвали и благодарењу Богу. У нашим молитвама тражимо више него што захваљујемо, а више се жалимо и тугујемо, него што смо задовољни оним што нам је дато.
Морамо из темеља да променимо свој молитвени живот и да не заборавимо да треба да величамо и захвалимо се нашем Створитељу што нам је омогућио да видимо још један дан Његове доброте. Кад год легнемо у кревет, треба да захвалимо Богу за дан који је прошао, било добар и радостан, или тежак и жалостан, јер сутра Господ може тугу претворити у радост, само да верујемо у помоћ Његову и да не будемо малодушни. Уосталом, кроз невоље које нас чисте од греха, отвара нам се пут ка духовној радости у Небеској Вечности.
У Старом завету, праведни Јов је певао „Благословено име Господње“ у славу свог Творца, а због зависти ђавола лишен свега: породице која је пропала у рушевинама његове куће, свог богатства и коначно, здравља. Био је прекривен чиревима од губе, и из њега је избијао ужасан смрад, али су његове усне наставиле да узносе хвалу Богу. И прослави Господ Јова који Га узвиси.
Дакле, захваљујте свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа. (Еф. 5:19) На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу. (1. Сол. 5:18).
Протојереј Виктор Потапов
За Фондацију Пријатељ Божији са енглеског: Никола Животин
Извор: orthochristian.com