Догађај који данас празнујемо збио се пре више од хиљаду година, на ободу Цариграда, у Влахернском храму. Тамо је служено свеноћно бденије, и то, наравно, ноћу, а не увече, као што се данас чини. После бденија служила се и Литургија, такође ноћу. И управо током бденија догодило се нешто необично.

Међу народом је стајао Андреј, Христа ради јуродиви, а поред њега његов ученик, млади Епифаније. Одједном су, усред службе, осетили нешто необично, окренули се и угледали како кроз западна врата храма – која су називали Царским вратима, јер је кроз њих улазио цар – улази сама Божија Мајка! Са једне стране придржавао ју је пророк и Претеча Јован Крститељ, а са друге Јован Богослов, кога је Христос са Крста предао Њој као сина. Око Ње су били и други – пророци и свети.

Поклонивши се, Божија Мајка је, подржавана од двојице великих Јована, полако кренула ка средини храма. Застала је пред узвишеним местом са којег се читају молитве, клекнула и молила се. Потом је устала, наставила даље и приближила се олтару. И ту је поново почела да се моли и… плаче! Молила се у сузама!

Затим се окренула народу и раширила над њим своје покривало, којим је покривала главу – свој Покров. Богородица је раширила свој Покров над народом који се молио. И то не само над онима који су се у том тренутку налазили у Влахернском храму него над свим верним народом, над свим људима, браћо и сестре. И тај Покров остао је над свима нама све до данас! До данас се Божија Мајка моли за све нас и плаче, ширећи над свима нама свој Покров…

Можда овај празник прослављамо тако свечано управо зато што нам је најдубље откривена тајна Богородице.

Богородица – срце Цркве

Ко се удостојио овог виђења? Блажени Андреј, Христа ради јуродиви, који је, према предању које наводи беседник, био словенског порекла. Као заробљеник доспео је у Грчку, где га је прихватио један богат и добар човек, васпитао га и омогућио му изузетно образовање. Андреј је стекао угледан положај у друштву и био близак царском двору, али је, из љубави према Христу и жеље за спасењем, изабрао подвиг непрестане молитве, строгог поста, сиромаштва и бескућништва. Прихватио је подвиг јуродивости, одрекавши се светског угледа и богатства. Касније је добио ученика Епифанија, који је заједно с њим дошао у Влахернски храм да се моли Богу. И ту су видели чудесно јављање Богородице.

Она није била само оруђе оваплоћења Бога, Она која је дала људско тело Другом Лицу Пресвете Тројице, Господу Исусу Христу, и тиме омогућила наше искупљење и спасење.

Она је била услов оваплоћења Бога: да није било Божије Мајке, не би било ни оваплоћења.

Не би било оног Њеног „Да“, које је Пречиста Дјева Марија изговорила: „Да, верујем, желим… Толико сам верна Богу да сам спремна на све што Божија воља тражи од мене! На све, на све – да!“

То „Да“ Она је изговорила у име целог човечанства! У човечанству се нашла Она – света, непорочна, пречиста, такве чистоте какве међу људима никада није било. Али у Њој је постојала!

Тај необични, јединствени, дивни цвет – Пречиста Дјева Марија – израстао је из самог човечанства. Она је постала услов: да Ње није било, не би било ни тог „Да“, а без њега не би било ни оваплоћења Бога, које је услов нашег спасења. И ми смо то разумели.

Она је била оправдање и остварење Божанске Премудрости у творевини. Управо то је откривено благодатном уму нашеПравославне Цркве.

Ми православни хришћани исповедамо: Божија Мајка је срце Цркве. Господ Исус Христос је Глава, а Пречиста Дјева Марија, Божија Мајка, јесте срце Цркве.

И тамо где то срце куца, ми који верујемо у Христа не можемо а да не осетимо нарочиту топлину и снагу!

Уђите у било који православни храм: свуда ћете видети иконе Божије Мајке. Срце се одмах загрева при помисли да је Њен Покров распрострт над нама, да је Она срце наше Цркве… И зато што то срце куца, куца и срце наше вере, онако како треба да куца у свакоме од нас, у сваком вернику!

Али постоје и хришћани у чијим храмовима нема икона Божије Мајке нити Њеног поштовања. Ако уђете у такав храм, тамо вам може бити и веома лепо, али… биће веома хладно! Јасно ћете осетити да у таквој вери у Христа нешто главно, нешто веома важно недостаје ако у њој нема и вере у Божију Мајку.

А ми једним дахом исповедамо веру и у Христа и у Божију Мајку. Гледамо Њен лик заједно са ликом Детета, Господа Исуса Христа, оваплоћеног Богомладенца, који је тиме осветио људску природу, људско тело.

Јер суштина је управо у томе што је Божија Мајка примила Божанску енергију и дала Божанству тело људске природе. Тиме је људска природа добила сасвим ново значење. Тај смисао открио се благодатном уму, духовном погледу Руске Православне Цркве, са нарочитом снагом и дубином.

Под Покровом Пресвете Богородице

А можда постоји још један разлог због којег овај догађај, јављање Божије Мајке у Влахернском храму и Њен Покров, прослављамо тако свечано.

Молећи се за хришћане, Она је плакала… Можда је више плакала за некима него за другима. А за ким би другом Божија Мајка плакала ако не за нашом Црквом? Ко је претрпео и још увек трпи више страдања? Ко је претрпео, трпи и трпеће више мука од нас?

За ким би Она више требало да плаче него за нама, који, упркос томе што имамо тако велики благодатни ум, тај дар непрестано спајамо са толиким гресима!

Живимо ли онако како би православни хришћани требало да живе? Не! У нашем црквеном животу има толико греха, толико немоћи и слабости! Толико се предајемо страстима да то, можда, не чини нико други међу православним хришћанима!

О томе су много писали, на пример, Достојевски и наши свети, као што је Тихон Задонски. Колико су се због тога жалостили добри, истински свети људи, и у њихово време и у наше…

И можда је управо због тога Она плакала? Њен плач нам је тако близак и разумљив зато што и сами знамо да за нас треба плакати, да се за нас треба молити и од Бога тражити заступништво, јер смо толико грешни!

И ето, Она се моли за нас, а Њен Покров је распрострт над нама…

Сећате ли се речи: „Иштите, и даће вам се“ (Мт 7, 7)? То је речено свакоме од нас. Свако од нас може искрено да моли Бога и добиће оно за шта се моли.

Али размислите сада: ако се сама Божија Мајка моли за нас, шта ли ће нам тек бити даровано Њеним молитвама, Њеним заступништвом за нас!

Размислите, браћо и сестре, какву благодатну силу има Покров Божије Мајке, који нас штити од свих недаћа!

Када то заиста замислимо и осетимо, молићемо се Божијој Мајци, тражити од Ње да нас увек чува под својим Покровом и благодарити Богу што нам је даровао Њу и Њен свети Покров, који нас спасава.

Амин.

Протојереј Всеволод Шпилер
За Фондацију Пријатељ Божији превела и прерадила: Светлана Розанова
Извор: pravmir.ru