„Видећете људе како лете по небу као црне птице и како бацају огањ на земљу.“
Човек XVIII века није познавао авионе, ваздушне битке ни бомбе које падају са неба. Свети Козма равноапостолни је, према предању које је сачувало његове речи, оставио управо овакву слику будућности. Данас, после векова у којима је човек овладао небом и развио оружје способно да са висине донесе ватру и разарање, ова реч звучи необично блиско нашем времену.
Да ли је Свети Козма заиста видео авионе и ваздушни рат? Или данас у древним речима препознајемо оно што нам је већ познато? Одговор не можемо знати са сигурношћу, али управо зато Козмине изреке и даље привлаче пажњу.
Свети Козма је живео у времену ратова, сиромаштва, прогона и великих несигурности. Неке његове изреке људи су касније повезивали са догађајима који су се већ догодили, друге су остале загонетне, а неке и данас звуче као да њихово време тек треба да дође.
Посебну пажњу на поједине Козмине речи скренуо је и Свети Ава Јустин Ћелијски. Он је из мноштва његових поука и изрека издвојио и оне које говоре о будућим невољама, ратовима, духовној обмани и страдању хришћана.
Када се Козмине изреке прочитају уз Откривење Светог Јована Богослова, уочавају се слике које снажно привлаче пажњу – рат, глад, страх, духовна обмана, сила која устаје против светих, огањ који силази на земљу и лажни пророк. Векови стоје између тих речи, а ипак у неким њиховим сликама постоји необична блискост.
Када се свет уздрма
Свети Козма је говорио људима који су добро знали колико брзо човек може да остане без свега. Једна његова реч гласи: „Доћи ће време кад ће вам непријатељи узети и пепео са огњишта, али ви немојте издати и променити веру вашу, као други што ће то да ураде.“ Огњиште је у његово време значило дом, породицу, сигурност и корене. Када остане само пепео, човеку остаје оно што носи у себи. Зато уз ове речи стоји и један од његових најједноставнијих савета: „Чекају вас још многе невоље. Сећајте се речи мојих: молите се, трудите се и имајте чврсто трпљење.“ То је можда и најважнији кључ за разумевање свих Козминих речи о будућности. Он није људе припремао да погађају датуме, већ да сачувају веру када дођу тешка времена.
Говорио је и о ратовима и променама међу народима: „Покушаће да реше ствари пером али неће успети; двадесет девет пута решаваће ратом а једном – пером.“ А затим: „С једнима ћете заноћити а с другима осванути.“ Данас се ове речи лако повезују са светом у којем се савези, пријатељства и непријатељства међу државама могу променити готово преко ноћи.
И Откривење Светог Јована говори о времену у којем мир нестаје са земље. У шестој глави појављује се риђи коњ чијем је јахачу дато да „узме мир са земље те да се људи међусобно кољу“. Следи црни коњ и страшна слика несташице: „Мјера пшенице за динар, и три мјере јечма за динар.“ (Откр. 6, 4–6.) Потом долази коњ чији јахач носи име Смрт, којем је дата власт да убија „мачем и глађу и помором и звјерињем земаљским“. (Откр. 6, 8.)
И глад се појављује у Козминим речима: „Многи ће умрети од глади.“ А затим још снажније: „Богаташи ће постати сиромашни а сиромашни ће умрети од глади.“ И само неколико речи: „Шака брашна, шака злата.“ Глад је, наравно, позната људској историји и јављала се много пута. Зато није потребно сваку Козмину реч проглашавати за најаву последњих времена. Ипак, слика „шаке брашна“ која вреди као „шака злата“ остаје снажна – нарочито када се прочита поред библијских слика несташице и пропасти.
Речи које су људима XVIII века звучале немогуће
Неке Козмине изреке посебно привлаче пажњу зато што су људима његовог времена морале звучати готово несхватљиво: „Видећете четрдесет коња свезаних за један колац.“ Шта је Свети Козма имао на уму? Да ли је реч о некој будућој направи, превозу или нечему сасвим другом? Ова необична слика и данас оставља простор за различита тумачења.
Ту је и друга необична реч: „Школа ће дати такве ствари, какве вам ни на памет не могу доћи.“ У времену технологије која је људима претходних векова била незамислива, ове речи звуче посебно занимљиво.
А онда долази једна од најзагонетнијих изрека: „Доћи ће време кад ће светом управљати алала и балала.“ Шта значе „алала и балала“? Различита тумачења постоје, али ниједно није извесно. Можда је најбоље да ова реч остане загонетка. Свако касније објашњење остаје претпоставка.
Једна друга Козмина изрека звучи готово као упозорење о човековом односу према творевини: „Људи ће постати сиромашни због недостатка љубави према дрвећу.“ Откривење такође доноси снажне слике земље, траве и дрвећа. Када је први анђео затрубио, Свети Јован пише: „И наста град и огањ, помешани са крвљу и то би бачено на земљу, и трећина земље изгорје, и трећина дрвећа изгорје, и сва трава зелена изгорје.“ (Откр. 8, 7.)
Не треба ове речи насилно изједначавати, али Козмина реч ипак подсећа на нешто што је увек актуелно: Начин на који човек поступа са творевином много говори о његовом односу према Божијем дару живота.
А онда долази једна од најнеобичнијих слика Откривења: „И број војске на коњима бијаше двије стотине милиона.“ (Откр. 9, 16.) Свети Јован описује коње чије главе личе на главе лавова, а из њихових уста излазе „огањ и дим и сумпор“. Козма, са друге стране, говори: „Они који у то време буду живели, трчаће на гробове и викати: изађите ви мртви да уђемо ми живи.“ Обе слике су страшне и обе показују човека који се суочава са нечим што више не може да контролише.
Свети Јован у једном тренутку описује људе који од страха говоре горама и стенама: „Падните на нас и сакријте нас од лица Онога што сједи на престолу и од гњева Јагњетова.“ (Откр. 6, 16.) Козмина слика је другачија, али осећај је сличан – човек суочен са страхом који превазилази све што је до тада познавао.
Људи који лете као црне птице
Међу свим Козминим речима једна се посебно издваја: „Видећете људе како лете по небу као црне птице и како бацају огањ на земљу. Они који у то време буду живели, трчаће на гробове и викати: изађите ви мртви да уђемо ми живи.“
Човеку XVIII века таква слика могла је изгледати потпуно немогуће. Данас у њој лако препознајемо авионе, ваздушно ратовање и бомбе које падају на земљу. Али да ли је то заиста оно што је Свети Козма видео? Његова реч је кратка, сачувана кроз предање и оставља простор за различита тумачења. И управо ту настаје најзанимљивије питање – како је могуће да реч из XVIII века данас толико подсећа на слике савременог рата?
Откривење Светог Јована такође доноси слике рата, огња, војски и великих потреса. У деветнаестој глави Свети Јован види цареве земаљске и њихове војске сакупљене за рат, док анђео позива птице на „велику вечеру Божију“. А у двадесетој глави, после последње побуне, долази страшна слика: „И сиђе огањ са неба од Бога, и поједе их.“ (Откр. 20, 9.) Козмина реч о људима који лете небом и бацају огањ тако остаје поред једног библијског света у којем се појављују војске, ватра, страх и последња велика борба.
Али Козма није говорио само о рату. Говорио је и о духовној обмани: „Доћи ће време кад ће проклети демон изаћи из јазбине своје.“ И још: „Појавиће се у неко доба лажни пророк; не верујте му и не радујте му се.“ У Откривењу се такође појављује лажни пророк, повезан са звери и великом обманом људи. Свети Јован пише да је лажни пророк чинио чудеса којима је преварио оне који су прихватили жиг звери. (Откр. 19, 20.) Сличност је упадљива, али ни овде није потребно ићи даље од онога што сами текстови дозвољавају.
Козма је зато говорио: „Имајте крст на челу, да би вас познали да сте хришћани.“ Ове речи добијају посебну снагу када се прочитају уз Откривење, у којем се чело појављује као место видљивог припадања Богу. Свети Јован види Јагње на гори Сиону и са Њим оне који имају „Име његово и Име Оца његовог написано на челима својим“. (Откр. 14, 1.) Насупрот томе, Откривење говори о жигу звери на руци или челу. И ту се поново појављује једно исто питање: Коме човек припада? Козмина реч о крсту на челу зато није само необична изрека о неком будућем времену – она је позив да се вера не изгуби када буде тешко сачувати је.
После свих ових слика остаје питање: шта је Свети Козма заиста видео, а шта смо ми касније у његовим речима повезали са догађајима свога времена? Неке од његових изрека већ су добиле своја историјска тумачења, неке су остале загонетне, а за неке се и данас човек пита да ли њихово време тек долази.
Свети Козма је своје проповеди усмеравао ка покајању, молитви, трпљењу и верности Христу. Његове речи о будућности зато имају смисла и без покушаја да им одредимо датум или пронађемо конкретан догађај који се иза њих крије. Можда ће нека древна реч једнога дана добити значење које данас не можемо да видимо, а можда ће нека слика остати тајна до краја времена. Пред свим тумачењима пророчанстава остаје један јасан задатак хришћанина – да буде веран Христу у времену у којем живи.
Откривење, после свих својих страшних слика, не завршава страхом, већ надом: „Ево све чиним новим.“ (Откр. 21, 5.)
И управо зато на крају остаје реч Светог Козме која у светлу свега што смо прочитали добија велику тежину: „Имајте крст на челу, да би вас познали да сте хришћани.“
За Фондацију Пријатељ Божији: Небојша Даниловић