Да ли вас грде? Узвратите осмехом. Гледају вас попреко? Ви их гледајте љубазно. Снашла су вас искушења? Клекните смерно пред иконама и предајте се вољи Божијој...
Не иде све како желите? Захвалите се за добре ствари. На крају крајева, ми то тако ретко ценимо!
Не урањајте у искуства, не удубљујте се у негативности, не задржавајте се на грешкама, већ покушајте да извучете корист од њих, извуците потребне закључке и исправите ситуацију.
При томе, не треба мислити да смо ми хришћани некакви сањари који лебде у облацима. Нимало. Ми смо оптимистични реалисти. Хришћанин гледа на живот веома трезвено – али се нада у Бога.
На крају крајева, ми не очекујемо да ћемо вечно живети на овој земљи – дакле, не задржавајмо се на тузи, кукавичлуку, себичности, издаји и другим невољама.
Радујмо се, јер је иза таме, која тако плаши савремени свет и спречава нас да уживамо у животу, Сунце истине и Светлост вечног живота.
И немогуће је не осмехнути се, немогуће је лишити срце радости када усред једноличне свакодневице осетиш Христа.
Без Бога живот постаје неподношљив. Без Христа је све тешко и без радости, ништа не надахњује и не смирује.
Без Бога нема смисла. Чак и ако се човеку понекад чини да је срећан, овај осећај не траје дуго, јер је живот пун брига, анксиозности, депресије и туге. Међутим, све се мења када Господ осветли ваш живот својим осмехом – као Пријатељ, Брат, Спаситељ и Избавитељ. Бог ти се осмехује – може ли ишта бити лепше и радосније?
Бог нам се осмехује у сунчевој светлости, сјају месеца, погледу вашег детета, борама ваше баке, мирису мамине посластице, топлини грубих очинских руку, мелодији уличног оркестра, нежном осмеху вољене девојке или најбоље другарице, у лепоти дивљег цвета, звуцима шуме или, обрнуто, великог града, у моштима светаца, иконописаца, црквеним тајнама, сузама захвалности пред Чашом.
И ти одговори Богу осмехом!
Архимандрит Павел (Пападопулос)
Извор: pravmir.ru, zivereci.com