Један успешни бизнисмен ушао је у дубоку старост и схватио како је дошло време да га неко замени. Уместо да сам изабере свога наследника међу својим помоћницима или својом фамилијом, одлучио је урадити нешто неуобичајено. Позвао је све потенцијалне кандидате, финансијске директоре, шефове одреда и погона, благајнике, саветнике и одржао им следећи говор:

“Драги пријатељи, дошло је време да ја завршим моје пословање и одем у заслужену пензију. Такође, сада је најбоље одредити новог генералног директора који ће водити нашу фирму у будућности… Одлучио сам да ће то бити један од вас.”

Млади перспективни шефови били су збуњени…

“Даћу сваком од вас по једно семе. То је врло специјално семе. Желим да га посадите и заливате и да се поновно окупимо следеће године како бисмо видели шта сте учинили с њим. Тада ћу одлучити ко ће бити мој наследник.”

На том састанку је био и Иван, и као сви присутни добио је семенку. Када је стигао кући, поделио је са својом женом директорово размишљање и они одлучише заједно неговати семе из ког ће никнути биљка. Пронашли су лепу теглу, ставили ђубриво, узели термометар, прочитали неколико књига о неговању биљака и живели у ритму новости из тегле. Сваког су дана заливали земљу и нестрпљиво ишчекивали да нешто изникне.

Након 20-так дана, неки од Иванових колега већ су почели у фирми говорити о биљци која расте. И Иван је са супругом свакодневно гледао у теглу, али се ништа није догађало. Прошло је више од месец дана и још увек ништа се није догодило. Сада се већ навелико дискутовало о биљкама. На заједничким ручковима размењивале су се практичне идеје о брзом расту и Иван је схватио како једино код њега нема ничег и да је једино он неуспешан.

Ни шест месеци касније ништа није никло у Ивановој тегли. Почео је веровати како је у нечему погрешио. Можда превише воде или лоше ђубриво или, пак, нешто друго, што није могао објаснити. Знао је да је учинио најбоље што је могао и било му је жао што је без резултата.

Година је ускоро дошла крају и млади шефови су се са својим биљкама поновно окупили око генералнога директора. Иван је рекао својој жени да неће носити празну теглу, али га је она, ипак, успела на то наговорити, рекавши му нека поштено каже што се догодило. Осећао је мучнину и подмуклу бол у трбуху.

Ово ће, слутио је, бити за њега најнеугоднији тренутак у животу. Ипак, знао је да је она у праву и био је чврсто уверен како ништа није погрешно учинио. Унео је своју празну теглу у собу за састанке. Угледао је на столу различите, пажљиво однеговане, биљке. Све су биле прелепе, неодољиво привлачне у својој бујности.

Ставио је, уз подсмех својих пријатеља, своју празну теглу на под. Био је у праву. Пред њим су били тужни тренуци.

Када је генерални директор стигао, погледом је прелетео преко свих биљака и поздравио кандидате. Иван је покушао бити што даље од њега како не би сусрео његов поглед.

“Како сте их само лепо однеговали!” – почео је генерални директор. “Видим да ми неће бити једноставно пронаћи наследника…” И, у том часу је спазио празну теглу. Затражио је од потпредседника да је донесе и доведе власника напред. Иван је претрнуо.

“Сада ће пући брука… Можда ће ме избацити из фирме” – помислио је.

Када је иступио, генерални директор га је упитао што се то догодило с његовом семенком? И Иван му је све, искрено и поштено, испричао. Генерални директор затражи од свих да седну – осим Ивана. Погледао их је и рекао:

“Иване, веома сам поносан на тебе… Поштовани, Иван је нови генерални директор фирме!”

Свима је то изгледало, готово, нестварно, посебно Ивану.

“Па… како је то могуће? Моја тегла је празна…”, – муцао је збуњено.

Стари генерални директор појасни: “Пре годину дана ја сам сваком од вас дао семенку из које не може ништа никнути. Дао сам вам мртво семе, стерилно. Сваки од вас, када је видео да ништа не расте, одлучио је заменити га здравим семеном. Сваки од вас – осим Ивана. Сви сте ми донели биљке и цвеће од вашег семена, а не од мога. Једино је Иван прихватио неуспех и имао довољно храбрости и поштења да ми донесе празну теглу. Ви сте сви тражили успех – по сваку цену, а Ивану је његово поштење било важније од успеха. Због тога је он данас генерални директор…”

И настави:

“Ако сејете поштење, пожњет ћете поверење.
Ако сејете доброту, пожњет ћете пријатељство.
Ако сејете понизност, пожњет ћете праву величину.
Ако сејете једноставност, пожњет ћете трајну радост.
Ако сејете отвореност, пожњет ћете поштовање
Ако сејете оданост, пожњет ћете успех.
Ако сејете опроштај, пожњет ћете помирење.
Ако сејете искреност и љубав, пожњет ћете вечну радост и срећу.
Зато, пазите што сејете, јер то ће нам одредити шта ћемо касније жњети.”