– Геронда, једном сте нам рекли да човек кроз љубав расте и сазрева.
– Није довољно само волети некога. Треба волети човека више него самога себе. Мајка воли своју децу више него себе. Да би нахранила децу, она сама остаје гладна. Ипак, радост коју осећа већа је од радости коју осећају њена деца.
Деца се хране телесно, а мајка духовно. Она осећају укус хране, док се мајка радује духовном радошћу.
Нека девојка пре удаје може да спава до десет сати ујутру, очекујући да јој мајка загреје млеко за доручак. Тешко јој је да обави било какав посао. Жели да јој све буде готово и да је други служе. Има примедбе на мајку, примедбе на оца, а сама ужива у беспосличењу.
Иако у њеној природи постоји љубав, она се не развија, јер непрестано прима помоћ и благослов од мајке, оца, браће и сестара. Међутим, када и сама постане мајка, почиње да личи на уређај који се сам пуни: што се више труди и ради, то се више пуни, јер у њој непрестано делује љубав.
Раније би, када додирне нешто прљаво, осетила гађење и пажљиво опрала руке мирисним сапуном. А сада, када њена беба запрља пелене и треба да их опере, осећа се као да у рукама држи бомбоне од желеа! Не осећа гађење.
Такође, раније би, када је неко пробуди, гласно негодовала што јој ремети сан. А сада, када њено дете плаче, остаје будна целе ноћи и то јој није тешко. Брине о својој беби и радује се.
Зашто? Зато што је престала да буде дете. Постала је мајка и у њој су се пробудиле жртвеност и љубав.
Треба рећи и то да мајка достиже већу љубав и жртвеност од оца, јер отац нема толико прилика да се жртвује. Мајка се мучи око деце и брине о њима више него отац, али се истовремено од њих и обнавља, дајући им сву себе. Отац се не мучи око деце толико као мајка, али се ни не обнавља од њих на исти начин, па његова љубав није толико велика као мајчина.
Колико само мајки долази код мене у сузама и моли: „Помоли се, оче, за моје дете!“ Знате ли колико пате! Од малобројних мушкараца може се чути: „Помоли се, моје дете је скренуло са пута.“
Ево, и данас је дошла једна мајка са осморо деце. Са колико је нежности та сирота жена гурала своје малишане напред и ређала их једно поред другог да би сви могли да добију благослов!
Веома је ретко видети оца који се тако понаша. И свет се одржао захваљујући мајкама.
Очев загрљај – ако у њему нема благодати Божије – сув је. А мајчински загрљај – чак и без Бога – у себи има млека.
Дете воли свога оца и поштује га. Али и та љубав према оцу расте захваљујући нежности и топлини мајчине љубави.
Свети Пајсије Светогорац
За Фондацију Пријатељ Божији са грчког: Елена Костопоулос
Извор: Логоси IV – Породични живот (грч. Λόγοι Δ΄ – Οικογενειακή Ζωή), поглавље „Улога мајке у васпитању деце“, одељак „Мајчина љубав“, стр. 79–80.