У АЛЕКСАНДРИЈИ Египатској живљаше једна света девојка, по имену Мастридија, која, бринући се о својој души, провођаше време у молитвеном тиховању, у посту, у бдењу, у молитвама, чинећи притом много милостиње. Међутим ђаво који увек ратује против људи, не подносећи такве врлине код свете девојке, стаде војевати против ње на следећи начин. Он стави једноме младићу у срце нечисту жељу према овој девојци. И тај младић стално долажаше к њеној кући или слаше по некога к њој, приволевајући је на своју страст, али не добијаше никаквога одговора. Када Мастридија излажаше из куће и иђаше у цркву да се помоли Богу, младић је ни тада не остављаше на миру него јој причињаваше велику муку. Притом јој говораше такве речи, које воле слушати само грехољубиве душе. To побуди Мистридију да никуда не излази из своје куће, па ни у цркву.Једнога дана Мастридија посла к младићу своју робињу са оваквом поруком: "Хајде, зове те моја госпођа". - Младић с радошћу пође, надајући се да ће она пристати на његову нечисту жељу. Када уђе к њој, у кућу, затече је за разбојем где тка. Мастридија га упита: Зашто ми, брате задајеш толике јаде и муке, да ми чак недаш ни у цркву одлазити? - Младић јој одговори: Госпођо, ја те заиста веома љубим, и када те видим, ја се сав запалим. - А шта те то највише привлачи мени? упита Мастридија младића. - Младић одговори: Твоје прекрасне очи; оне ме заносе.Света девојка, чувши да њене очи саблажњавају људе, узе иглу којом је шила, и тог часа избоде себи очи.Видевши то, младић се запрепасти; и уђе у њега страх Божји, и он се овим срцем раскаја. И оде он у манастир, обуче се у црну ризу, и постаде врло строг монах, подражавајући свете оце у молитвеним подвизима и уздржању.Мастридија пак проведе свој живот служећи Господу, ка коме се и престави.