Блажена Људмила, баба светог Вацлава краља Чешког, беше супруга кнеза чешког Боривоја. Велики просветитељ Словена свети Методије, архиепископ суседне Чешкој Моравије, научи Боривоја и Људмилу чистој, светој вери, и просвети их светим крштењем у име Оца и Сина и Светога Духа. Огњени у вери, кнез и кнегиња саградише многе цркве и поставише при њима свештенике. Ревнујући много за веру Христову, блажена Људмила многе приобрете Цркви из незнабоштва, пошто је у то време међу чешким Словенима незнабоштво било још јако.Кнез и кнегиња имађаху три сина и једну кћер. Кнез Боривоје умре кад му би тридесет шест година. Блажена Људмила подношаше своју тугу сва предана вољи Божјој, и сву своју имовину раздаваше сиромасима. Син њен Вратислав ступи на престо после свога оца, и владаше тридесет три године, после чега премину. На престо онда дође Вацлав, унук кнегиње Људмиле, кога је она измалена добро васпитала у хришћанској вери, и он беше добар, кротак и целомудрен. Но мати Вацлавова мрзаше свекрву своју Људмилу и гледаше да је на сваки начин погуби. Сазнавши о томе, блажена Људмила се удаљи у град Течин. Онда снаха њена подговори два бољара и посла их у Течин да убију блажену Људмилу. Ова два злочинца отидоше тамо и скупише око себе много других сличних себи злих људи. Када паде ноћ, они опколише дворац где се налажаше блажена Људмила, развалише капију и уђоше унутра. Ухвативши свету кнегињу, они јој бацише конопац на врат и удавише је.Тако блажена Људмила мученички пострада у суботу, године 917, у граду Течину. Њој онда беше шездесет једна година. Тако она, угодивши Богу, доби мученички венац. Јер Бог прослави многим чудесима место где она беше погребена; а беше погребена не у цркви него под градским бедемом; и на том месту се сваке ноћи јављаху упаљене свеће. И један слепац прогледа када додирну земљу на гробу свете Људмиле. И од тога времена биваху многа чудеса. Чувши за та чудеса, унук њен Вацлав пренесе чесне мошти њене у град Праг и положи их у цркви светог Георгија, где и сада бивају од њих многа знамења и чудеса. Свети Вацлав, велики ревнитељ вере православне, би убијен од брата свог Болеслава и спомиње се 28 септембра.