Свети Фронтасије, Северин, Северијан и Силан беху послани од првог Петрагоријског епископа Фронтона да проповедају реч Божју. За време проповеди њих ухвати обласни управитељ Сквиридон, и стаде их испитивати: Реците ми, одакле сте, ко сте и како се зовете? Јер ви не само што не принесосте боговима жртве, него и многе друге одвратисте од тога, па и храмове богова порушисте. Реците, каквом влашћу ви то чините? Фронтасије одговори: Ти, управитељу, лишен божанствене врлине, зашто нас испитујеш, када се паштиш да сву истину уништиш? Но размисли најпре, ко ти је створио душу и тело, па ћеш сазнати истину. Незнабожачки идоли су дело руку људских, и не могу нити себи користити нити другима помагати. Сквиридон на то рече: Видим да сте дрски и многоговорљиви, чему се од Учитеља вашег научисте. Северин и Северијан одговорише: Наше речи су испуњене истином, а ти почитујеш идоле, који су камење, од демона понамештено, камење глуво, немо, ништавно. Сквиридон их прекиде: Манте се својих расуђивања, него ако желите да останете у животу, принесите жртву боговима! На то свети Фронтасије одговори: Нама је добитак - живети и умрети за Христа.Тада управитељ, обраћајући се Силану који је знао свирати у разне инструменте, упита га: А ти, младићу, зашто не приносиш боговима жртву? Свети Силан одговори: Ја приносим жртву Господу мом Исусу Христу, који благодаћу крштења свог уми свет од греховне прљавштине. Управитељ упита: На који начин уми? Силан одговори: Господ мој Исус Христос рекао је својим ученицима: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Који узверује и крсти се, спашће се; а ко не верује, осудиће се (Мт. 28, 19; Мк. 16, 16). Тако и ти, игемоне, ако поверујеш у Христа и крстиш се, бићеш спасен; а ако не поверујеш, бићеш осуђен.Разљутивши се, игемон нареди да их одведу изван града на губилиште и подвргну најљућим мукама. Притом мучитељи, имајући у виду Спаситеља нашег Исуса Христа, трновим венцем увенчаног, укуцаше мученицима у главе гвоздене клинце правећи облик трновог венца, па мученике приковаше уза стуб. У глави сваког мученика беше по девет клинаца. Но поред свега тога, јарост мучитељева не могаде ни на који начин војнике Христове одвратити од Христа. И пошто игемон ни таквим мучењима не могаде савладати свете мученике, он напослетку донесе смртну пресуду: да им се одсеку главе.Тада свети мученици, преклонивши на земљу своја колена и препоручивши Богу своје душе, подметнуше вратове своје џелатима и примише мученичку смрт за Христа. Незнабожни војници, одсекавши главе мученицима, бацише тела њихова на земљу непогребена ради поруге. Тада божанствена сила, која беше присутна у њиховим светим телима, учини овакво чудо: тела светих мученика, када изненада наиђе на њих Свети Дух, оживеше, и свако тело, узевши у своје руке своју главу, без икакве помоћи људске устаде на своје ноге, и тако дођоше до реке зване Ил. Ступивши ту на воду, оживела тела светих мученика иђаху по њој као по суву, не оквасивши ноге. А кад пређоше реку, на запрепашћење многих који их посматраху, они изиђоше на високи брежуљак. И дошавши ту до цркве Пречисте Богоматере Дјеве Марије, у којој се свети Фронтон мољаше, свети мученици уђоше унутра. И преклонивши колена, они метнуше главе своје пред ноге светог епископа, а тела своја крстолико распростреше на земљи, и она поново постадоше мртва. Тада свети епископ Фронтон, са презвитером Анијаном и уз учешће многобројног народа, сахрани у том храму Фронтасија, Северина и Силана, чесно и уз небеске песме које су се чуле у ваздуху. Северијана пак, на молбу неке благочестиве жене, он чесно погребе на другом месту, које се налазило на њеном имању, недалеко од светих састрадалника његових.Ови свети мученици пострадаше у време римског цара Клавдија, прославивши својим делима Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом част и слава вавек, амин.