Ова три света мученика, три рођена брата из града Газе у Палестини, живљаху у време богоборног цара Јулијана Отпадника (361-363. г.). Као хришћани, бише од незнабожаца оптужени, па затим ухваћени и бачени у тамницу. Изведени на улице града Газе, ова света три брата бише изругивани од многобожачке руље, злостављани, вучени по земљи, и тучени моткама и камењем по глави и целом телу. Чак су и незнабожачке жене излазиле на улице и тукле их својим преслицама и другим оруђима; градски пак кувари поливаху их кључалом водом и пробадаху им света тела оштрим жарачима и ватраљима. Измучивши их тако врло много и разноврсно, идолопоклоници им поразбијаху главе, тако да им се и мозак просуо, и извукоше их изван града, на место где обично сви бацаху угинуле животиње. Тамо запалише велику ватру и на њој спалише тела светих мученика. Преостале кости мученика, које не изгореше у огњу, незнабошци помешаше са разбацаним костима угинулих камила, магараца и других животиња, верујући да ће тиме онемогућити хришћанима да их пронађу. Али Бог учини да кости светитеља Његових ипак беху пронађене. Јер Он откри једној жени хришћанки, која не беше родом из Газе, како да нађе и покупи кости мученика, и она дошавши ноћу сакупи их све у једну посуду, коју по указању Божјем предаде младићу Зинону, синовцу ових светих мученика. Јер и овај Зинон беше хришћанин, али се због страха од идолопоклоника беше сакрио "Ускоро затим, када се зацари благоверни цар Теодосије Велики (378-395. г.), Зинон постаде епископ у Гази и подиже храм крај града у који положи мошти светих мученика, близу моштију светог мученика Нестора, такође пострадалог од незнабожаца у Гази у исто време кад и ова света тројица мученика.

Са овом четворицом светих мученика спомиње се на данашњи дан и свети мученик Висирије, као заједно са њима пострадали.