У Kесарији Палестинској, пред прославу двадесетогодишњице царовања царева, објављивано је уобичајено помиловање сужњима по тамницама. Тако би и за царовања Диоклецијанова. При томе обласни управитељ пусти на слободу чак и највеће злочинце, а хришћане подврже најстрашнијим мучењима. У то време би ухваћен ђакон Гадаринске цркве Закхеј. Са тешким синџиром око врата, ђакон Закхеј би изведен на суд пред обласног управитеља. Упитан о вери, он смело и неустрашиво исповеди Христа. Због тога би подвргнут страховитим и бездушним мукама: шибаше га прућем, кидаше га зумбама, па му ноге забише у кладе, и вргоше у тамницу. И тако разастрт он проведе у тамници четири дана и ноћи, јуначки подносећи муке.

У то време би доведен на суд још један исповедник вере Христове: свети Алфеј, родом из Палестинског града Елевтеропоља, човек знатног порекла и сродник ђакона Закхеја. Почетак Диоклецијанова гоњења на хришћане затече Алфеја као чтеца Кесаријске цркве. Гоњење беше страховито. Многи хришћани, не подневши тешка мучења, отпадоше од вере Христове, и већ беху готови да принесу идолима жртве. Тада свети Алфеј, пун Духа Светога, ревнујући за Христа Бога, утрча у гомилу отпалих од вере Хриетове, и одврати их од приношења идолима жртава. Зато он би ухваћен, окован и у тамницу одведен. Након неколико дана подвргоше и њега оним мукама, којима би раније подвргнут његов сродник Закхеј: шибаше га прућем, кидаше га зумбама, па га онда ставише у исте кладе заједно са праведним Закхејем. Тако они проведоше ноћ и дан. Но када и после ових мучења свети мученици и надаље непрестано исповедаху Христа Бога, онда им обојици одсекоше главе 303. године.

Тако скончаше ови блажени мученици и примише венце мучеништва.