ЗА царовања Диоклецијана и Максимијана у граду Доростолу] живљаше овај свети мученик. У том граду беше обичај да се сваке године на тридесет дана пре празника незнабожачког бога Кроноса изабере између војника што лепши младић ради приношења на жртву богу Кроносу. У току тих тридесет дана изабраног младића су одевали у царске хаљине, испуњавали му сваку жељу, и припремали га за жртву. И о самом празнику приносили га на жртву Кроносу. И једном овај тужни удео паде на храброг и врло лепог војника Дасија. Дотада Дасије беше потајни хришћанин. A када га задеси овај злосрећни избор, он одлучи да радије објави себе хришћанином, него да живот свој жртвује ради умилостивљења одвратног бога незнабожачког. "Ако ми ваља умрети, - рече он својим друговима војницима -, онда боље умрети као хришћанин за Христа".

Са тог разлога свети Дасије презре блага и насладе земаљске, које је могао уживати у току тридесет дана, по незнабожачком обичају. Он одбаци сва раскошна обећања незнабожаца, чврсто се држећи речи светог апостола: све сматрам за ђубре, само да Христа добијем (Флб. 3, 8). Уместо весеља и гозби, свети Дасије стаде изобличавати безбожје незнабожаца и њихово безумно служење идолима, и неустрашиво проповедаше Христово Еванђеље. Надахнут благодаћу Светога Духа, исповедник Христов ревносно убеђиваше све да верују у Јединог Истинитог Бога и Јединородног Сина Божијег Исуса Христа. Када глас о томе допре до незнабожачких владара Диоклецијана и Максимијана, они наредише да Дасије буде изведен на суд пред управитеља Мизијске области Васе. На суду свети Дасије смело изобличаваше безумље идолопоклоника и исповедаше Христа. Због тога он би стављен на страшне муке, па потом посечен мачем.