Овај светитељ посвети живот свој подвижничкој и борбеној философији. Тако он подвижништвом својим и борбом стече сваку врсту врлине. Он беше родом из Јерусалима. Постављен за чтеца цркве Кесаријске,[7] и поседујући дар разумевања Светога Писма Прокопије објашњаваше вернима Реч Божију. Осим тога он се бавио превођењем Светога Писма на сирски језик. Исто тако он из бесомучних изгоњаше бесове.

Једном, путујући у Скитопољ, он читаше реч Божију по црквама хришћанским, и при читању тумачаше. Када за светог Прокопија чу управитељ Кесарије, он нареди да га ухвате као хришћанина. У то време бејаше гоњење хришћана. Управитељ Кесарије захтеваше од светог Прокопија, да принесе жртву незнабожачким идолима и ода поклоњење царевима који тада цароваху у царевини. Но светитељ неустрашиво одговори на то: Хришћани не треба да почитују и да се поклањају многим боговима и владарима. У нас је само један Владар, један Цар и Господ, Творац и Саздатељ свега.

Чувши то, управитељ Кесарије се разјари на светитеља и нареди да му се мачем одсече глава. Тако свети Прокопије нађе кратак пут у небо, добивши мученички венац од Христа Бога.