Рођен крајем осамнаестог века у селу Самарини под планином Пиндом у Епиру. Постао монах у једном манастиру свога краја, где се усрдно подвизавао. Када Алипаша 1808 године угуши у крви устанак у Грчкој, који беше дигао на Турке поп Евтимије Влахавас, Димитрије тада из ревности изиђе из манастира и проповедаше веру хришћанску по селима Тесалије, говорећи народу о потреби трпљења у невољама и искушењима. Оклеветан, он би ухваћен од Турака и приведен пред Алипашу, пред којим сведочаше да му циљ проповедања није био други него учвршћивање вере у народу и поучавање да слушају власти и законе.

Али му Алипаша не поверова и баци га у тамницу, а затим нареди његово мучење. Џелати најпре удараху мученику гвоздене клинце под нокте руку и ногу, а онда му клинцима прободоше и врат. Приликом тог мучења Алипаша спази на мучениковим грудима икону Пресвете Богородице и затражи од Димитрија да му је преда. Но свети мученик одби да то изврши, да је не би неверни Турчин оскврнио и опоганио. У даљем расправљању са пашом храбри мученик Христов показа велику непоколебљивост у вери и ни на који начин не пристаде да се одрекне Христа Бога и свог хришћанског имена.

Ово разбесни веома Алипашу и он нареди џелатима да мученику стежу главу гвозденим обручем, настојећи притом да испитивањима дознају од мученика ко су му били наводни сарадници. На таква испитивања свети мученик не одговараше, већ само молитвено призиваше име Господа свога и Пресвете Владичице Богородице. И тако издржа док не пуче онај гвоздени обруч око главе. Тада га Турци поново бацише у тамницу, па га сутрадан опет ставише на још љуће муке. Обесише га за ноге изнад ватре, али пошто се мученик ни тако не угуши, мада га огањ опаљиваше, Турци га скидоше и положише на земљу па му ставише даску преко груди и онда по њој скакаху и играху еда би мученику поломили грудни кош и смрскали утробу. Али непобедиви јунак Христов и те муке храбро издржа, тако да својим трпљењем ули такву веру присутним хришћанима, да један очевидац Турчин из Касторије одмах поверова у Христа, крсти се и би затим погубљен од безбожног тиранина Алипаше.

Најзад Алипаша нареди да мученика живог зазидају до главе у један зид где свети нови страдалник Димитрије проведе тако зазидан десет дана, непрестано се молећи Господу своме и Спаситељу. Потом предаде дух свој у руке Господа свога за Кога је тако јуначки и храбро страдао. Пострада свети новомученик Димитрије 18 августа 1808 године. Његовом мученичком страдању би присутан француски конзул из Јањине Е. Пукевил, који сведочаше да су се многа чуда дешавала простим призивањем имена светог новомученика Димитрија. Његовим светим молитвама нека би Господ помиловао и спасао све страдајуће за веру хришћанску, а и нас грешне. Амин.